Svi znamo da postoji dobra hrana i loša hrana. Ali, da li smo se zapitali koja je najgora hrana koju možemo jesti?


Među najgorim namirnica koje se mogu konzumirati ubrajaju se: pohovani odresci ribe, gotova supa, čips, pomfrit, viršle i suhomesnati proizvodi, hamburgeri, krofne, coca cola.

1. Šta ne valja kod pohovane ribe? Pa, prvo činjenica da je pohovana. Odrezak mesa koji bi, inače, možda i imao neka hranljiva svojstva se, uvalja u belo brašno pa u jaje – a zatim se prži u puno vrućeg ulja.
Belo brašno je lišeno svih ili najvećeg dela hranljivih sastojaka. Jaja su prihvatljiva, ali u ovoj kombinaciji ne predstavljaju baš najsvetliji izbor.
Prženje u vrućem ulju ima puno nepogodnosti – prvo što ima mnogo masnoća, zatim što otpušta toksine koje mi unosimo u organizam, itd.
2. Šta je problem kod gotove supe? Supa je zdrava, zar ne? Supa jeste, ali kada je sveža.
Supe koje se konzerviraju sadrže mnogo, možda čak i previše, natrijuma, konzervansa, transmasnih kiselina. Svi ti sastojci ostaju u telu, ne mogu se potpuno izbaciti, i na taj način, svesno narušavamo svoje zdravlje.
3. Viršle mnogi nazivaju misterioznim mesom, jer u njih ulaze svi ostaci svinjskog i goveđeg mesa, koji ne nađu mesta u drugim proizvodima. Da ne govorim opet o nitratima, nitritima, konzervansu, pojačivačima ukusa, itd. Svi suhomesnati proizvodi su isti – lagana smrt.
4. Kad smo već kod mesa, jedan hamburger (sa kačkavaljem i salatom) može da ima i do 1010 kcal, što je skoro polovina preporučenog dnevnog unosa kalorija. A to je samo jedan hamburger. Samo jedan obrok. Šta sa ostala četiri?
5.. Svi vole ukus testenine, naročito ako pliva u bešamel sosu, prepuna ćufti ili mlevenog mesa. Da li je to stvarno zdravo? Ako pogledamo objektivno, testenina spada u ugljene hidrate, meso u proteine, a brašno (od koga se bešamel pravi) je skrob. Ovo, po pravilu, ne bi trebalo kombinovati.
6. Šta je sa slatkišima? Gde su oni na lestvici najgorih? Naravno, uvek, u samom vrhu.
Bilo da jedete čokoladice, bombone ili krofne, vi, u suštini, jedete šećer. Šećer i masti.
Zapamtite – sve što je pakovano, mora da bude i napunjeno konzervansima i sredstvima koja će ga održati u tom istom stanju duže vreme.
Zašto keksići koje majka ili baka naprave traju samo dan-dva, a onda se osuše; a keksići koji se kupuju u prodavnici traju i po više meseci?
Zapitajte se sledeći put kada posegnete za nekim keksom ili torticom.
Kada govorimo o slatkišima, šta vam još pada na pamet? Slani program, naravno.
7. Čips. Kralj masti i soli.
Zašto većina ne može da stane posle samo par listića čipsa? Zato što je pun, prepunjen, natrijumom, solima i drugim sredstvima, od kojih ste žedni i koji vas vuku da jedete i dalje. Neki su već izračunali: ako jedete čaku čipsa tri puta nedeljno - znači da ste u godinu dana konzumirali 23 400 kalorija, što dodaje oko 3 i po kg. vašoj težini.
Dakle: to nije više listić krompira koji ćete pojesti – vi jedete mast i so uvaljanu u akrilomid. Što je još gore akrilomid je poznat kao element koji izaziva nastajanje kancerogenih ćelija.
8. Ni pomfrit ne zaostaje – to je takođe krompir pržen u puno vrućeg ulja. Ima manje konzervansa, naravno, ali ga to ne čini ništa prihvatljivijim što se hranljivih sastojaka tiče.
Pogotovu ako se pomfrit kupuje „s nogu“, na kiosku.
Tu se ulje čak i ne menja. A nije preporučljivo koristiti ulje više puta, jer se zna da izaziva pojavu kancera.
A kada već govorimo o slatkišima, o hamburgerima, pomfritu... Šta vam sledeće, kao, nažalost, logičan izbor?
9. Coca Cola.
Kada pijete Coca Colu (ili bilo koje drugo gazirano, energetsko, piće) vi, u suštini, pijete šećer. Vi bukvalno, ne sluteći, usisavate šećer, puneći njime vaše ćelije. Osećate se ispunjeno, zadovoljno, sito. Zašto? Zato što pijete šećer, kofein, natrijum i konzervanse. Od šećera ćete se osećati lepo, od kofeina dobijate krila, natrijum čini da tražite još.
10. Beli hleb. Isto kao da ste pojeli kolač. U njemu nema gotovo ničeg osim kalorija u vidu rafiniranih ugljenih hirdrata koji ekspresno podižu nivo šećera u krvi koji se isto tako ekpresno spušta i u kratkom vremenu ste ponovo gladni.

Kada jedete čokoladicu i zalivate gaziranim napitkom, osećate se lepo. Kada prestanete, postajete letargični, nemate energije ni za šta, osećate se loše.
Pošto čoveku nije svojstveno da se oseća loše, vi ćete se okrenuti i potražiti izvor dobrog rasploženja – šećer, masti i kofein. Potražićete lošu hranu. I tako počinje "začarani krug"
koji rezultira ne samo većim brojem kilograma, već i ugroženim zdravljem.