1
Hrana koja podiže raspoloženje Sub Maj 17, 2008 12:18 pm
ViA
Gost
Naučno je dokazano da pojedine namirnice koje unosimo u organizam različito deluju na raspoloženje. Pravilnim odabirom hrana nas može oraspoložiti, ali i sprečiti razvoj pojedinih bolesti.
Brojne studije potvrdile su da ono što jedemo utiče na to kako razmišljamo, učimo i osećamo se. Kao i svakom drugom organu u telu, i mozgu je potrebna hrana. Od ukupno unesene energije, mozak iskoristi oko 20%, a što ćete bolje mozak hraniti, to će on bolje funkcionirati.
Ljudi najčešće biraju hranu prema vlastitim kriterijima, ne mareći previše kakav će ona efekt imati na njihovo raspoloženje. Hrana unesena u organizam menja hemijske procese u mozgu i tako utiče i na dobro i na loše raspoloženje.
Iz aminokiselina, koje su sastavni deo proteina, u mozgu se sintetiziraju hemijski spojevi neurotransmiteri. Danas se najviše govori o serotoninu, koji utiče na dobro raspoloženje.
Različite vrste šećera različito deluju na mozak.
Glukoza, dekstroza, saharoza i visoko rafinirani šećeri koji se nalaze u slatkišima ulaze u krvotok vrlo brzo i izazivaju prekomerno lučenje insulina, koji je potreban kako bi šećer ušao u ćelije pojedinih tkiva. Posledica je naglo sniženje glukoze u krvi i pojava stanja hipoglikemije. U tom stanju osoba gubi koncentraciju, oseća se razdražljivo, nervozno i pospano.
Kako bi to sprečili, potrebno je unositi kompleksne UH, koji se nalaze u namirnicama bogatim biljnim vlaknima. Takve namirnice imaju nizak glikemijski indeks (GI), što znači da njihovi UH sporo ulaze u krvotok i ne izazivaju prekomerno lučenje insulina. Na taj način se glukoza u krvi polako oslobađa, ne izaziva stres i pospanost nakon konzumiranja, a osećaj sitosti je duži.
Hrana koja najbolje utiče na rad mozga:
Za vreme studiranja česte su situacije kada je potrebno probdeti celu noć kako bi se ispunile sve fakultetske obaveze. Brucoši, ali i oni stariji, koji su već upoznati s ritmom studentskog života, posežu za velikim količinama kafe kako bi mogli savladati sve zadatke.
Ipak, treba biti na oprezu. Male doze kofeina mogu popraviti raspoloženje i delovanje, dok velike mogu biti štetne za psihu i opšte zdravlje.
Zeleno lisnato povrće glavni je izvor folne kiseline, čiji nedostatak izaziva depresiju i zaboravljivost. Naime, njen nedostatak izaziva pad serotonina u mozgu, a to za sobom povlači i loše raspoloženje.
Plodovi mora često se nazivaju hranom za mozak. Razlog tome je što sadrže puno selena, minerala koji je u organizmu prisutan u tragovima, a vidljivo podiže raspoloženje. Istraživanjem se utvrdilo da i neznatan manjak selena kvari raspoloženje. Osim u morskim plodovima, selen je još prisutan u žitaricama i mesu.
Zbog svog neugodnog mirisa, beli luk se ili obožava ili izbegava. Nekoliko istraživanja potvrdilo je da izaziva osećaj ugodnosti, otklanja umor i razdražljivost.
Kapsaicin, koji je prisutan u ljutim chilli papričicama, potiče lučenje endorfina - hormona raspoloženja. Kao moguće objašnjenje osećaja ugode navodi se da kapsaicin spaljuje živčane završetke na jeziku i u ustima, pa kako bi zaštitio od ozljede, mozak luči sredstvo protiv boli – endorfin, koji uzrokuje ugodnu omamljenost. Zbog toga neki postaju pravi ovisnici o njima.
Čokoladu mnogi smatraju antidepresivom, jer čim pojedemo i samo komadić, ona podiže naše raspoloženje i smanjuje napetost. Razlog tome je njen hemijski sastav. Teobromin, feniletilamin, triptofan, kofein samo su neki sastojci kojima se pripisuje da pridonose osećaju ugodnosti.
Namirnice poput mleka, piletine i banana izazivaju osećaj ugodnosti, jer stimuliraju oslobađanje neurotransmitera dopamina, odgovornog za stanje budnosti, mentalnu oštrinu i pojačanu aktivnost.
Zdrava i uravnotežena ishrana osnovna je pretpostavka dobrog zdravstvenog stanja i raspoloženja, i trebala bi vas zaštititi od nedostatka pojedinih nutrijenata koji mogu uzrokovati razdražljivost, umor i loše raspoloženje.
Izvor
Brojne studije potvrdile su da ono što jedemo utiče na to kako razmišljamo, učimo i osećamo se. Kao i svakom drugom organu u telu, i mozgu je potrebna hrana. Od ukupno unesene energije, mozak iskoristi oko 20%, a što ćete bolje mozak hraniti, to će on bolje funkcionirati.
Ljudi najčešće biraju hranu prema vlastitim kriterijima, ne mareći previše kakav će ona efekt imati na njihovo raspoloženje. Hrana unesena u organizam menja hemijske procese u mozgu i tako utiče i na dobro i na loše raspoloženje.
Iz aminokiselina, koje su sastavni deo proteina, u mozgu se sintetiziraju hemijski spojevi neurotransmiteri. Danas se najviše govori o serotoninu, koji utiče na dobro raspoloženje.
Različite vrste šećera različito deluju na mozak.
Glukoza, dekstroza, saharoza i visoko rafinirani šećeri koji se nalaze u slatkišima ulaze u krvotok vrlo brzo i izazivaju prekomerno lučenje insulina, koji je potreban kako bi šećer ušao u ćelije pojedinih tkiva. Posledica je naglo sniženje glukoze u krvi i pojava stanja hipoglikemije. U tom stanju osoba gubi koncentraciju, oseća se razdražljivo, nervozno i pospano.
Kako bi to sprečili, potrebno je unositi kompleksne UH, koji se nalaze u namirnicama bogatim biljnim vlaknima. Takve namirnice imaju nizak glikemijski indeks (GI), što znači da njihovi UH sporo ulaze u krvotok i ne izazivaju prekomerno lučenje insulina. Na taj način se glukoza u krvi polako oslobađa, ne izaziva stres i pospanost nakon konzumiranja, a osećaj sitosti je duži.
Hrana koja najbolje utiče na rad mozga:
- Voće - grejp, jabuka, trešnja, narandža i grožđe imaju nizak GI. Voće ima niži GI od voćnih sokova, jer sadrži vlakna koja usporavaju apsorpciju šećera. Tako su cela jabuka ili narandža bolje za mozak od njihovog soka. Ipak, sveže isceđeni sok sadrži mnogo pulpe, pa je svakako bolji izbor od industrijskog.
- Celovite žitarice – zobena kaša i mekinje imaju najniži GI, dok cornflakes i ostale žitarice prevučene šećerom imaju visoki GI.
- Povrće i leguminoze – grah, grašak, mahune i leće imaju najniži GI, a krompir i mrkva najviši.
- Mliječni proizvodi – mleko i jogurt imaju nizak GI, nešto viši od leguminoza, ali niži od voća.
Za vreme studiranja česte su situacije kada je potrebno probdeti celu noć kako bi se ispunile sve fakultetske obaveze. Brucoši, ali i oni stariji, koji su već upoznati s ritmom studentskog života, posežu za velikim količinama kafe kako bi mogli savladati sve zadatke.
Ipak, treba biti na oprezu. Male doze kofeina mogu popraviti raspoloženje i delovanje, dok velike mogu biti štetne za psihu i opšte zdravlje.
Zeleno lisnato povrće glavni je izvor folne kiseline, čiji nedostatak izaziva depresiju i zaboravljivost. Naime, njen nedostatak izaziva pad serotonina u mozgu, a to za sobom povlači i loše raspoloženje.
Plodovi mora često se nazivaju hranom za mozak. Razlog tome je što sadrže puno selena, minerala koji je u organizmu prisutan u tragovima, a vidljivo podiže raspoloženje. Istraživanjem se utvrdilo da i neznatan manjak selena kvari raspoloženje. Osim u morskim plodovima, selen je još prisutan u žitaricama i mesu.
Zbog svog neugodnog mirisa, beli luk se ili obožava ili izbegava. Nekoliko istraživanja potvrdilo je da izaziva osećaj ugodnosti, otklanja umor i razdražljivost.
Kapsaicin, koji je prisutan u ljutim chilli papričicama, potiče lučenje endorfina - hormona raspoloženja. Kao moguće objašnjenje osećaja ugode navodi se da kapsaicin spaljuje živčane završetke na jeziku i u ustima, pa kako bi zaštitio od ozljede, mozak luči sredstvo protiv boli – endorfin, koji uzrokuje ugodnu omamljenost. Zbog toga neki postaju pravi ovisnici o njima.
Čokoladu mnogi smatraju antidepresivom, jer čim pojedemo i samo komadić, ona podiže naše raspoloženje i smanjuje napetost. Razlog tome je njen hemijski sastav. Teobromin, feniletilamin, triptofan, kofein samo su neki sastojci kojima se pripisuje da pridonose osećaju ugodnosti.
Namirnice poput mleka, piletine i banana izazivaju osećaj ugodnosti, jer stimuliraju oslobađanje neurotransmitera dopamina, odgovornog za stanje budnosti, mentalnu oštrinu i pojačanu aktivnost.
Zdrava i uravnotežena ishrana osnovna je pretpostavka dobrog zdravstvenog stanja i raspoloženja, i trebala bi vas zaštititi od nedostatka pojedinih nutrijenata koji mogu uzrokovati razdražljivost, umor i loše raspoloženje.
- Izbegavajte grickalice i slatkiše koji često ne sadrže vitamine i minerale potrebne za održanje živčanog sastava.
- Pripazite na unos gvožđa važnog za pravilno funkcionisanje mozga, jer njegov nedostatak može uzrokovati anemiju, čije su posledice umor i problemi s koncentracijom.
- Esencijalne masne kiseline, prisutne u tuni, lososu i sardinama, prava su hrana za mozak.
- Izbegavajte napitke koji sadrže kofein u večernjim satima, jer će vam poremetiti san i uzdrmati bioritam.
- Suprotno uvreženom mišljenju, alkohol ne deluje stimulativno, već pridonosi depresivnosti, a pri povećanoj konzumaciji smanjuje funkcionalnost moždanih ćelija i sposobnost koncentracije.
Izvor