Milica ::Tajci, jesi li sama nacrtala ovog princa ili je to ilustracija iz knjige?
U rijetkim trenucima iskrenosti, kao sada, priznam da uopste ne razumem tu knjigu?! Citala sam ju bar tri puta u nadi da nadjem genijalnost, znam da je proglasena za knjigu veka na celoj planeti, da su napisane bezbrojne pozitivne kritike i TV reportaze kako je to "najbolja decja knjiga za odrasle"...
Sada mi pade na pamet da ju ti,verovatno, razumes i bila bih ti jako zahvalna da mi ukratko i jednostavno kazes gde je tu dobrota, i to nesto sto ju razlikuje od mora drugih dobrih knjiga?!
Odgovoricu ti Milice, ali ne da ti objasnim sta je pisac hteo da kaze, vec da ti potvrdim moju retpostavku, da si razumela knjigu, samo mislis, da je rec o necem drugom.
Znacaj knjige je u specificnom nacinu pisanja o necem o cemu se najvise pise, ljubavi, poverenju, odanosti, zrelosti, nevinosti, najtananijim emotivnim kontaktima, nepotrebnom zlu i neobicnoj komunikaciji...O umecu da se to napise, a da bude zadovoljeno dete i odrasao covek.
Ovo je ilustracija koju sam poklonila Bubi i oslikava jednu od, za mene najlepsih prica iz knjige, pa cu se drzati nje.
Podseticu na pricu...
Mali princ je negovao ruzu. Posvetio joj svu svoju paznju, odgovornost, briznost i navikao je na sebe.
Ruza je za njega bila ljubav, onoliko koliko je dao sebe, svog vremena, emocija, odgovornosti i briznesti. Ulozio je u postojanje i opstanak ruze, svoju vrednost dajuci joj poseban znacaj i zastitu od svega sto bi je moglo povrediti, drzeci je pod staklenim zvonom.
Poenta - onoliko koliko se nekom damo emotivno, koliko mu vremena posvetimo, koliko svojih misli...toliko nam je vazan.
--------------
Cesto, nezadovoljni, pozelimo napustiti neku emotivnu vezu, ali nas odrzi upravo saznanje datog vremena...tog trajanja trosenja sebe i trazenja sebe u drugima, to nas odrzi i dalje u toj vezi.
----------
Knjiga govori o onim nasim najtananijim osecajima za dobro i zlo kroz nevinost i cistotu dushe, o vaznosti prijateljstva, postovanja tudjih davanja i emocija, o navikama koje stvaramo dajuci se drugima, Vaznosti prilagodjavanja jedne na druge, postovanju koje ulazemo za druge i toleranciji.
Knjiga govori o nepotrebnoj krutosti pravila koje je covek coveku nametnuo, zapostavljajuci vaznost onoga sto nas zaista ispunjava, povezuje, cini vrednim ...slobodnim i u pravom smislu vaznim.
Uci nas da svoju recitost mozemo dati vise cuteci pored neke bliske osobe, ako je zaista primetimo.
Uci nas da je vaznija duhovna vrednost od materijalne i da nije dobar put koji je ovaj svet izabrao, jer upravo sve to vazno sto mozemo dati jedni drugima, pretvaramo u brojeve i nametnutu realnost koja se vidi samo na povrsini. To je pisac pokazao ilustracijom slona. Nije sve onako kako realno vidimo. Moramo ukljuciti svoja unutrasnja osetila da bi smo nesto u pravom smislu spoznali, a to radimo sve manje i manje...odrastanjem. Kao da sebe napustamo.
Da bi smo nekoga dobili, moramo ga postepeno privikavati na svoje unutrasnje vrednosti, upoznavajuci njegove. To je jedini nacin da napravimo pravi kontakt.
To je prikazano kroz pripitomljavanje lisice.
Pisac, kao da se ovom knjigom oprostio od sveta, pokazujuci vaznost maste i emocije cija nas zakrzljalost cini najvise nesrecnima i otudjenima, a da toga nismo svesni jer nas odrastanje odvaja od ciste, nevine decije dushe koju bi smo odrastanjem trebali uvek negovati u sebi. Onaj ko to uspe, manje se oseca otudjeno, usamljeno i nesrecno. Bez proracuna se daje i bez proracuna uzima. U suprotnom, negujemo zlo u sebi i drugima.
To je opsano kroz onog kralja.
Pisac, bio je pilot, zavrsio je kao Mali princ. Seo u avion i nestao. Nikad se nije saznalo kako je i gde zavrsio.
Sve je to uokvireno u fenomen ove knjige. Mnoge su napisane na istu temu, ali ni jedna sa ovako suptilnom granicom decijeg i odraslog, da ni do danas ne uspevamo shvatiti da li je ovo knjiga za decu ili za odrasle.
Knjiga govori i o toj niti - granici razdvajanja sustine nevinosti- o detetu i prividno zrele realnosti -odraslom coveku koji je zaboravio da je bio dete, a to sve daje osecaj usamljenosti i ta usamljenost protkana sa vrlo malo reci kroz sve likove u knjizi, cini je veoma recitom, tuznom i genijalnom.
------------------------------
Milice, bolje ne znam objasniti, vec ovako, da napisem svoj subjektivan dozivljaj kroz knjigu i kritike napisane o njoj.
Zamisli se kao devojcica, potpuno sama na svetu i tako procitaj knjigu.
:book2:
Re: The book club Pon Jun 30, 2008 9:40 am
).
ja kako bese kako bese....
