Mogla bih reći: "Puk’o mi je film jer više nisam mogla da podnesem pojedince koji su sebi dozvoljavali luksuz da misle da su bolji od mene, samo zato što su lakši od mene" i to bi bila istina... Ali istina je da se ne secam tacno kako je počelo... Ne mogu da lažem i kažem: "Jednog dana sam ustala i rekla sebi da je dosta!" Nije to tačno... Verovatno se saznanje o tome da bih morala na dijetu formiralo postepeno, polako... Sa svakim gledanjem u ogledalo, sa svakim "Žao mi je, nemamo broj za Vas", sa svakim podsmevanjem kroz koje sam prošla...

I tako jednog dana ja počnem svoju dijetu... Ko zna koja dijeta po redu u životu... Ovog puta nisam postavila sebi cilj. Rekla sam sebi: "Samo guraj napred... Bez obzira koliko dugo istraješ, samo guraj napred, ne okreći se, ne gledaj ništa što je bilo pre... Samo idi napred!" I upalilo je. Sa svakim kilogramom manje bila sam sve srećnija, sve ponosnija, sve sigurnija u sebe (a Bog zna koliko mi je to bilo potrebno), sve lepša sama sebi...
Delimično iz inata, delimično povedena srećom zbog uspeha, delimično kao osvetu svima koji su mi se podsmevali, gurala sam dalje.

Moja dijetica je počela postepeno: Običan doručak i jedan prosti topli sendvič za urnebes salatom za ručak. Tako je počelo...
Izbacila sam i večeru, to mi je bilo najlogičnije. Nije bilo hrane posle 18h.
Već sam se osećala laganije, ako sam bila samo par dana na dijeti.
Posle jedno pet dana, već mi je bilo jasno da će neke stvari (kao što su, npr, pomenuti sendviči) morati da izlete iz jelovnika. Izbacim ja njih, vidim ide dobro. Reko’ ja sebi: "Samo ti uživaj i jedi tu šargarepu, i sve će da bude OK."

Posle prvih nedelju dana dijete – prvi izazov. Sestrin rođendan. Puno mesa (govorim o hard core svinjetini, sa kojom smo svi upoznati), salata prelivenih sa (najmanje) pola litra ulja, torte, kolači, gazirani sokovi... Raj za gurmane, zar ne? Nisam poklekla. Pojela sam samo pola malene kobasičice i tu stala. Po principu samokažnjavanja, sutradan sam pojela samo jednu tunjevinu (bez ulja) i pola dvopeka. Bila sam srećna jer sam, anulirala ono pola kobasičice od prethodnog dana.
Da li je potrebno da pričam o tome kako sam se srušila narednog dana? Trebalo mi je petnaest minuta da "progledam". Nikad se, u životu, nisam više uplašila.

Da li želite da znate kakav se osećaj kada stojite a ne osećate nijedan deo tela sa sve crnilom pred očima? Ne želite? E, onda gladovanje i izgladnjivanje zaboravite!
Posle mi je bilo jasno da će morati da se uvedu užine i normalni obroci.

Ovo je bilo samo prvih nedelju dana dijete. Moja prva dijeta trajala je tačno godinu dana, u dan, i pomogla mi da izgubim čitavih 32 kilograma.
To ne bih uspela da sam se izgladnjivala.

Zamke intuitivne dijete su mnogobrojne, kao i kod svake dijete. Treba se naučiti samokontroli.
Jedite malo, ali često. Jedite raznovrsno, ali ne preterujte. Jedite kuvano, a ne prženo i pohovano. Posle mesec dana se navikne telo, posle dva i mozak.

Ako ne ide onom brzinom kojom ste hteli da ide, naučite se strpljenju. Ako želite da ide brže, počnite da vežbate. Ako želite da ide najkvalitetnije i najzdravije moguće, zaboravite gladovanje i preživljavanje na čaši vode i pet jabuka. Nemam ja ništa protiv jabuka (ništa efikasno, barem), ali na njima se ne može živeti.

Hoćete li jedan lični savet? Što više gladujete, sve ćete manje mršaviti. Prosto je.
Šta mislite, da li bih ja bila ovde i pisala ovaj tekst da sam se izgladnjivala barem u jednom delu svoje dijete? Naravno da ne bih.

Moja formula za uspeh je prosta:
30 min vožnje bicikla+zdrav doručak+užina+60 min hodanja+ručak+užina+večera.

Moja poruka svima koji krenu ovim putem:
Samo se zdravo skinuti kilogrami ne vraćaju.