Ako vam je imuni sistem u redu, on uništi svaki patogen, bez obzira da li je to virus, gljivica ili izmenjena celija koja je na putu da postane kancerozna. Naš sistem za odbranu to radi tako što svakog sata oslobada deset miliona proteina zvanih antitela. Ovakva budnost i artiljerija zahtevaju izdašne zalihe hranljivih materija. Lekari kažu da je loša ishrana najvažniji razlog slabljenja imuniteta kod zdravih osoba. Pojedine namirnice jacaju imunitet više od ostalih.

Junetina: Jaca vaše slabe tacke Manjak cinka je jedan od najcešcih nedostataka vitamina koji se javljaju kod odraslih , narocito kod vegetarijanaca i onih koji jedu manje juneceg mesa, najboljeg izvora ovog minerala koji jaca imunitet. Cak i blagi nedostatak cinka povecava rizik od infekcije. Cink je veoma važan za razvoj belih krvnih zrnaca, neustrašivih celija imuniteta koje prepoznaju i uništavaju bakterije, viruse i druge negativce. Sto grama posne junetine (dovoljno za pristojnu šniclu) obezbeduje oko 30 odsto dnevne vrednosti cinka. Zajedno sa cinkom u ostalim namirnicama, to ce biti dovoljno da napunite rezerve cinka. Ako ne možete da smislite junetinu, jedite ostrige, cerealije, prasetinu, živinu, jogurt i mleko.

Narandžasto: Ojacajte svoje granice Možda ne mislite da je koža deo vašeg imunog sistema. Ali ovaj kljucni organ, površine jedan kvadratni metar, služi kao tvrdava na prvoj borbenoj liniji protiv nepoželjnih gostiju. Da bi ostala jaka, potreban joj je vitamin A. On igra bitnu ulogu u proizvodnji vezivnog tkiva, što je kljucna komponenta kože. Jedan od najboljih nacina za dobijanje ovog vitamina je iz hrane koja sadrži beta-karoten, koji telo pretvara u vitamin A. Mislite narandžasto kad tražite hranu bogatu beta karotenom: šargarepa, tikva, dinja. Vekovima su ljudi širom sveta pecurkama jacali imunitet. Savremeni istraživaci znaju i zašto: pecurke povecavaju proizvodnju i aktivnost belih krvnih zrnaca, cine ih agresivnijih, što je super kad imate infekciju. Posebne vrste šititai i maitaki pecuraka najbolje su za imunitet, ali ni domace nisu loše.

Caj: Ocistite opasni otpad Kao i svi ratovi, rat s klicama je prljav posao. Kad vaš imuni sistem tuce uljeze i opravlja nanetu štetu, on sam stvara potencijalno opasna jedinjenja, slobodne radikale. Oni mogu oštetiti vaše celije i DNK, ubrzati starenje i postaviti dobru osnovu za bolesti kao što je rak. Antioksidansi mogu pocistiti slobodne radikale pre nego što ovi krenu da razaraju. Voce i povrce je krcato antioksidansima, ali crni i zeleni cajevi su bogatiji antioksidansima od bilo kog voca. Tokom spremanja caja kesicu bucnite unutra, pa je izvucite i ponovitnj više puta. Novija istraživanja pokazuju da ovako buckane kesice caja oslobode pet puta više polifenola, mocnih antioksidanasa, nego kesice samo ostavljene da odleže u vreloj vodi.

Kefir: Šaljite pojacanje Sluzava membrana kojom je obložen digestivni trakt domacin je bilionima dobrih bakterija koje sprecavaju štetne bacile da se uvuku u organizam putem sistema za varenje. Nažalost, antibiotici mogu zbrisati ove dobre bakterije i ostaviti vas podložne neprijatnim klicama koje dovode do dijareje. Samo možete obezbediti pojacanje u vidu jogurta i kefira. One vrste koje sadrže i aktivne kulture bakterija mogu pomoci da se obnovi flora vaših creva.

izvor

Creva su važna za imunitet

Tokom života organi za varenje moraju da prerade 30 tona hrane i više od 50.000 litara tecnosti, a ukoliko preko hrane i vode unesemo i brojne štetne bakterije, viruse, gljivice i štetne materije, želudac i creva moraju da obave još jedan važan zadatak: optimalnu zaštitu organizma. Tanko i debelo crevo su najvažniji organi imunološkog sistema jer se cak 80 odsto zaštite organizma odvija se u njima, a narocito u debelom crevu. Zaštita od izazivaca U zaštiti organizma od bakterija i virusa creva primenjuju dva odbrambena sistema - takozvanu crevnu floru i sluzokožu creva. ....Crevna flora: U crevima žive milijarde mikroorganizama (pretežno bakterija), a više od 400 razlicitih vrsta prekrivaju unutrašnje zidove crevnog trakta, dugog od sedam do devet metara. To je crevna flora, koja ukupno teži 1,5 kilogram. Bakterije u crevima preraduju hranu svarenu u želucu, suzbijaju opasne klice (bakterije, gljivice) i razgraduju otrovne materije. - Sluzokoža creva: Crevna flora, medutim, ne može da neutrališe dejstvo svih izazivaca bolesti i otrova. Minijaturni virusi najcešce preživljavaju i tada u akciju stupa sluzokoža creva. Preko nje su u krv ubacuju hranljive materije, ali ona je važna i zato što se u njoj stvara više od 70 odsto ukupnih odbrambenih celija u organizmu. Takve celije otkrivaju viruse i uništavaju ih. U krv i limfu se iz creva takode transportuju celije koje štite sluzokožu drugih organa (npr. disajnih puteva), a kada se poremeti odbrambena funkcija, u crevima se šire opasni mikroorganizmi, recimo, gljivice, koje troše hranu, vitamine i mineralne materije. Osim toga, proizvode otrove koji dospevaju u krv. Tako slabi ceo imunološki sistem i postajemo podložni bolestima (prehlada, kožne bolesti). U vecini slucajeva zatvor ili proliv remete rad odbrambenih mehanizama u crevima. Zbog toga treba regulisati varenje, što se postiže kretanjem, kao i unošenjem vlaknastih materija i bakterija mlecne kiseline.
Kretanje
Fizicka aktivnost podstice pokrete creva, tzv. peristaltiku. Grcenjem mišici masiraju creva, podsticuci transport hrane i sprecavajuci zatvor. Lekari savetuju da se svakodnevno rade vežbe za stomak, na primer, vožnja bicikla u ležecem položaju, džoging, brzo hodanje, plivanje (po mogucstvu više puta nedeljno). I masaža stomaka je delotvorna protiv zatvora: lezite na leda, a zatim dlanom masirajte stomak kružnim pokretima u smeru kazaljke na satu najmanje pet minuta.
Vlaknaste materije
„Unutrašnja“ masaža je takode veoma važna. Za nju su zadužene vlaknaste materije iz biljne hrane. Balastne materije koje se ne razlažu u vodi (pšenicne klice, laneno seme) vezuju tecnost, šire se i podsticu pokrete creva. Balastne materije koje se razlažu u vodi (voce, agrumi, povrce) ishranjuju sluzokožu creva i crevnu floru pa dobre crevne bakterije mogu da se razmnožavaju. U nacelu važi pravilo: Unosite što više tecnosti (2,5 litra dnevno), na primer, negaziranu ili slabo gaziranu mineralnu vodu, razredene sokove, nezasladene vocne i biljne cajeve.

izvor

Za jačanje imuniteta

Šargarepa sadrži karotin i provitamin A, koji štiti sluzokožu i ima snažno antioksidantno dejstvo, tj. ubija slobodne radikale odgovorne za pojavu tumora i brzo starenje. Mnogo pomaže u bržem oporavku posle infektivnih bolesti - veliki broj naučnih studija, pokazao je da jača imunološki sistem. Priprema: izmiksujte 5 šargarepa sa sokom od jednog limuna. Ovaj sok pijte svakog jutra.