1
Insulinska rezistencija (otpor) kod žena ... Uto Dec 16, 2008 7:45 am
Sun
Administrator
Dragi moji,
Pokusavajuci da nadjem odgovor za neka moja pitanja vezana za cinjenicu da jako brzo mogu da se udebljam (posebno od kad sam u menopauzi), a da tesko slabim. Da mi je hrana sa rafiniranim UH (testo, slatkisi, grickalice) neverovatna slabost, ali i da se najmanja kolicina koju sebi dozvolim da pojedem odmah , ali bas odmah ocituje na vagi..naisla sam na ovaj tekst. Mozda je malo slozen, ali ja ga naiskrenije preporucujem paznji svih forumasica iznad 40 (godina ili BMR-a)..U tekstu ima i nekog saveta kako prepoznati simptome i pokazatelje da se kod neke osobe radi o insulinskoj rezistenciji (otporu).Samo da vam kazem da sam kod sebe pronasla dva od tri indikatora..Dobra vest je (kao sto pise u tekstu) da se insulinska rezistencija moze regulirati nacinom zivota, vezbanjem i naravno - ishranom.
Na kraju teksta je link do originalne strane (moguce je da sam nesto pogresno prevela)..Buduci da sam osim ovog teksta procitala jos ponesto, ako imate pitanja slobodno ih postavite. Evo teksta:
Insulinska rezinstencija- ili kako se drugačije naziva “sidrom X “– je danas veoma česta pojava. Stručnjaci procenjuju da 25% Amerikanaca pati od ovog
sindroma .Smatra se da je ovaj procenat još veći kod žena u menopauzi.
Budući da je insulin jedan od glavnih hormona, insulinska rezistencija utiče na balans i drugih hormona (poput progesterona, testesterona, estrogena)
Dobra vest je da je moguće lečiti insulinsku rezistenciju.
Zašto je ona važna?
Čini se da je ona uzrok celog niza ozbiljnih bolesti kao što je: prekomerna težina, dijebetes, visok pritisak, kardio-vaskularna oboljenja, holesterol, rak dojke, policistični jajnici, pa čak ima tvrdjenja da je insulinska rezistencija u vezii sa pojavom endometričnog kancera, kao i Alchajmerove bolesti.
Insulinska rezistencija često zna biti uzrok uobičajenih simptoma kao što je – hronični umor i dobijanje na težini. Kad se žena približi menopauzi postaje izuzetno netolerantna na ugljene hidrate i lako se goji, pogotovu oko struka. Rani simptomi insulinske rezistencije su – popodnevni umor, pad šećera i glad za ugljenim hidratima.
Kako insulin radi
Sva hrana koju pojedemo – masti, proteini i ugljenihidrati (UH) se u toku varenja razlože na:proteine, mikronutriente I glikozu. Telo koristi proteine I mikronutriente u ćelijskom metabolizmu, za funkcioniranje imunog sistema i ćelijsku obnovu. Glikozu pak, telo koristi kao gorivo koje se prenosi putem krvotoka do svake ćelije pojedinačno.
Naše potrebe za gorivom variraju, ali mozgu je potrebno da nivo šećera (glikoze) u krvi bude stabilno i isto. Postići da se glikoza (energija) prenese do svake ćelije posebno, a da se pri tom ne poremeti nivo energije je veoma važna funkicija – koju vrši upravo insulin. Dakle to je hormon koji se brine da se u krvi zadrži nivo glikoze koja je mozgu neophodna da funkcioniše.
Insulin to radi tako što signalizira ćelijama da apsorbiraju glikozu iz krvi. Telo dakle, prati šta smo pojeli, šta je svareno, koliki je nivo šećera u krvi i na osnovu toga ispušta odgovarajću količinu insulina koji potstiče ćelije da apsorbiraju višak glikoze. U zdravom telu to se zove “insulinska osetljivost”.
Kako se razvija insulinski otpor
Naš metabolizam datira daleko u prošlost u vreme kada je ljudska ishrana uključivala mnogo manje ugljenih hidrata koji su bili prvenstveno kompleksni ugljeni hidrati (žitarice, povrće I sl). Danas većina kalorija u našoj ishrani dolazi iz UH, i to uglavnom iz prostih UH – šećera koji se brzo apsorbuju i ulaze u krv. Kada se to dogodi organizam mora da poveća nivo insulina da bi sprečio da nivo glikoze (šećera) u krvi poraste van kontrole.Ali, vremenom ćelije prestaju brzo efikasno dao dgovaraju na signale insulina. Tada govorimo o insulinskoj rezistenciji, odnosno o insulinskom otporu.
Direktna posledica ovakvog stanja je to da je telo prinudjeno da luči još više insulina, jer je za organizam nedopustivo da dozvoli previsok nivo šećera u krvi. Višak insulina u krvi se stručno naziva hyperinsulinemia. Na žalost telo nije dizajnirano da podnese ovako visok nivo insulina i to utiče na metabolizam ćelija. Posledica toga je dijabetes , stanje u kojem telo nije sposobno da kontroliše nivo šećera u krvi. Ali to je samo jedna od posledica insulinske rezistencije. Postoji ceo niz negativnih zdravstvenih problema koji se javljaju još pre nego se razvije “šećerna bolest”.
“Sindrom X” i menopauza
Za žene je posebno važno kako insulinskiotpor utiče na metabolizam masti. Kada ćelije neće da apsorbiraju višak šećera(svo vreme se govorio glikozi), odnosno kad ne reaguju na insulin jetra je prinudjena da taj višak pretvori mast. Da ironija bude veća, žene koje pate od insulinske rezistencije se goje, ali njihove ćelije u isto vreme ne primaju dovoljno glikoze , praktično “gladuju za šećerom”, otud I pojava iscrpljenosti i potrebe za hranom bogatom ugljenim hidratima. Želja za slatkim je zapravo vapaj ćelija u potrazi za energijom.
Da stvar bude još gora za žene u menopauzi, višak masnih ćelija su ujedno i male fabrike estrogena koje dovode do dominiranja estrogena – što opet izaziva niz simptoma rane menopauze.
Osim toga, za mnoge žene u menopauzi rizik da postanu rezistentne na insulin povećavaju fluktuacije adrenalina i tiroindnih hormona. Na primer povećanje nivoa hormona kao što je estradiol mogu izazvati osetljivost na insulin kod pacijenata koji nisu imali te simptome. Neki lekovi za pritisak mogu pak maskirat isimptome. U zadnje vreme žene nesvesno pogoršavaju stanje trudeći se da oslabe sa dijetama bogatim sa UH.
Kako ću znati da li sam isulinski rezistentna?
Na žalost istina je da svako može postat irezistentan na insulin – čak i mršavi ljudi. Svima preti ta opasnost jer živimo u društvu koje ima brz pristup mnoštvu rafiniranih ugljenohidrata (beli hleb, šećer, pasta, krompir, gazirana pića poput koka-kole, industriski–hemiski tretirane hrane kojoj je dodana fruktoza i td. ) U stvari velika većina nas je rezistentna na insulin u odredjenoj meri. Razlika je samo u kolikoj meri? Što više jedemo rafiniranu I industriski tretiranu hranu to nam treba više insulina da je razložimo.Što je više insulina u krvotoku to ćelije sve manje na njega reaguju.Kako starimo ova stalna izloženost iscrpi sposobnost organizma da toleriše rafinirane ugljene hidrate i smanjuje našu osetljivost, odnosno osetljivost naših ćelija na insulin
Ako patite od viskog holesterola, triglicerida, ili visokog pritiska treba da proverite vašu insulinsku rezistenciju bezobzira na uzrast i težinu. Ako imate visok pritisak velika je verovatnoća da imate i insulinsku rezistenciju. Lekovi za visok pritisak ne leče insulinsku rezistenciju, već samo maskiraju simptome.
Znaci i simptomi insulinske rezistencije
Rizik za pojavu ovog sidroma je velikikod osoba koje u porodici imaju pojavu dijabetesa tipa 2, ili pate od drugog tipa šećerne bolesti, visokog pritiska ili imaju veliki višak telesne težine.
Žene koje su gradjene u obliku jabuke, kao i žene koje se debljaju prvenstveno oko struka pokazujku sklonost ka ovom sindromu. Da bi procenili rizik izmerite struk u najtešnjem delu (ne uvlačite stomak) i najširi deo kukova. Podelite ove mere i ako je odnos veći od 0.8 za žene (1.0 za muškarce) to ukazje da je abdomen predebeo i da postoji rizik pojave insulinske rezistencije.
Žene kojima je dijagnostcirana dyslipidemia (narušen nivo masti u krvi), posebno one sa niskim nivoom HDL, a sa visokim prisustvom triglicerida su takodje izložene riziku.Ako podelite rezultat HDL i triglicerida i dobijete 3.0 ili više – velika je verovatnoća da postoji insulinska rezistencija. Takodje kožne promene poznate pod nazivom acanthosis nigricans, gde postoje bradavičaste tamne fleke na vratu i pazuhu u 90 % slučajeva ukazuju na insulinsku rezistenciju.
Dobra vest je da se na nivo insulina i glikoze vrlo lako može uticati: načinom života, vežbama i dijetama. Ukoliko vam je dijagnosticirana insulinska rezistencija ima dosta stvari koje možete da uradite da biste je otklonili ili smanjili
Dijeta za insulinsku rezistenciju
Kod osoba sa normalnom insuliskom osetljivošću se preporučuje dijeta koja se sastoji prvenstveno od mršavog mesa i mlečnih proizvoda, žitarice bogate vlaknima, povrća,mahune, zelja i voća. Ovakav dijeta može u velikoj meri da poveća sposobnost organizma da balansira nivo insulina.
Ukoliko već postoji insulinska rezistencija tada se preporučuje plan ishrane koji se sastoji od tri glavna obroka i dve užine. Svaki obrok ne bi trebao da ima više od 15 grama ugljenih hidrata iz voća i povrća (tzv “bela” hrana kao što je pasta, hleb ili šećer je potpuno zabranjena) i nemasnih proteina.Svaka užina bi trebalo da sadrži oko 7 gr. ugljenihidrata iz istih izvora.
Zdrave masti, odnosno one koje su bogate esencijalnom masnom kiselinom EFA su takodje važne u dijeti kod insulinske rezistencije. EFA se može naćiu: avokadu, ribama iz hladnih voda kao što je losos ili tuna, lanenom semenu, i jajima. Ova masna kiselina se može uzimati i u vidu tableta kao dodatak ishrani.
Redovno vežbanje od 30 minuta ili više dnevno, 3 do 5 puta nedeljno isto tako pomaže u reguliranju metabolizma i hormonalnog balansa.Smanjenje stresa i samim time smanjenje naprezanja adrenaliskih žlezda takodje pomaže za poboljšanje opšteg zdravstvenog stanja i održavanje stabilnog nivoa insulina. Prestanak pušenja, umereno konzumiranje alkohola i redovan san takodje obnavlja hemijski balans u telu.
Hormonalni balans je poput simfonije.Insulin je jedan od najglasnijih i verovatno najvažnijih instumenata.Kad njegovo funkcionisanje krene naopako sve krene naopako. Često smo videli kako žene u menopauzi moraju najpre smanjiti svoj insulinski otpor da bi smanjili i druge simptome koji se javljaju u tom periodu. Dobra vest je da je to moguće postići.
by Marcelle Pick, OB/GYN NP
LINK DO TEKSTA
Pokusavajuci da nadjem odgovor za neka moja pitanja vezana za cinjenicu da jako brzo mogu da se udebljam (posebno od kad sam u menopauzi), a da tesko slabim. Da mi je hrana sa rafiniranim UH (testo, slatkisi, grickalice) neverovatna slabost, ali i da se najmanja kolicina koju sebi dozvolim da pojedem odmah , ali bas odmah ocituje na vagi..naisla sam na ovaj tekst. Mozda je malo slozen, ali ja ga naiskrenije preporucujem paznji svih forumasica iznad 40 (godina ili BMR-a)..U tekstu ima i nekog saveta kako prepoznati simptome i pokazatelje da se kod neke osobe radi o insulinskoj rezistenciji (otporu).Samo da vam kazem da sam kod sebe pronasla dva od tri indikatora..Dobra vest je (kao sto pise u tekstu) da se insulinska rezistencija moze regulirati nacinom zivota, vezbanjem i naravno - ishranom.
Na kraju teksta je link do originalne strane (moguce je da sam nesto pogresno prevela)..Buduci da sam osim ovog teksta procitala jos ponesto, ako imate pitanja slobodno ih postavite. Evo teksta:
Insulinska rezinstencija- ili kako se drugačije naziva “sidrom X “– je danas veoma česta pojava. Stručnjaci procenjuju da 25% Amerikanaca pati od ovog
sindroma .Smatra se da je ovaj procenat još veći kod žena u menopauzi.
Budući da je insulin jedan od glavnih hormona, insulinska rezistencija utiče na balans i drugih hormona (poput progesterona, testesterona, estrogena)
Dobra vest je da je moguće lečiti insulinsku rezistenciju.
Zašto je ona važna?
Čini se da je ona uzrok celog niza ozbiljnih bolesti kao što je: prekomerna težina, dijebetes, visok pritisak, kardio-vaskularna oboljenja, holesterol, rak dojke, policistični jajnici, pa čak ima tvrdjenja da je insulinska rezistencija u vezii sa pojavom endometričnog kancera, kao i Alchajmerove bolesti.
Insulinska rezistencija često zna biti uzrok uobičajenih simptoma kao što je – hronični umor i dobijanje na težini. Kad se žena približi menopauzi postaje izuzetno netolerantna na ugljene hidrate i lako se goji, pogotovu oko struka. Rani simptomi insulinske rezistencije su – popodnevni umor, pad šećera i glad za ugljenim hidratima.
Kako insulin radi
Sva hrana koju pojedemo – masti, proteini i ugljenihidrati (UH) se u toku varenja razlože na:proteine, mikronutriente I glikozu. Telo koristi proteine I mikronutriente u ćelijskom metabolizmu, za funkcioniranje imunog sistema i ćelijsku obnovu. Glikozu pak, telo koristi kao gorivo koje se prenosi putem krvotoka do svake ćelije pojedinačno.
Naše potrebe za gorivom variraju, ali mozgu je potrebno da nivo šećera (glikoze) u krvi bude stabilno i isto. Postići da se glikoza (energija) prenese do svake ćelije posebno, a da se pri tom ne poremeti nivo energije je veoma važna funkicija – koju vrši upravo insulin. Dakle to je hormon koji se brine da se u krvi zadrži nivo glikoze koja je mozgu neophodna da funkcioniše.
Insulin to radi tako što signalizira ćelijama da apsorbiraju glikozu iz krvi. Telo dakle, prati šta smo pojeli, šta je svareno, koliki je nivo šećera u krvi i na osnovu toga ispušta odgovarajću količinu insulina koji potstiče ćelije da apsorbiraju višak glikoze. U zdravom telu to se zove “insulinska osetljivost”.
Kako se razvija insulinski otpor
Naš metabolizam datira daleko u prošlost u vreme kada je ljudska ishrana uključivala mnogo manje ugljenih hidrata koji su bili prvenstveno kompleksni ugljeni hidrati (žitarice, povrće I sl). Danas većina kalorija u našoj ishrani dolazi iz UH, i to uglavnom iz prostih UH – šećera koji se brzo apsorbuju i ulaze u krv. Kada se to dogodi organizam mora da poveća nivo insulina da bi sprečio da nivo glikoze (šećera) u krvi poraste van kontrole.Ali, vremenom ćelije prestaju brzo efikasno dao dgovaraju na signale insulina. Tada govorimo o insulinskoj rezistenciji, odnosno o insulinskom otporu.
Direktna posledica ovakvog stanja je to da je telo prinudjeno da luči još više insulina, jer je za organizam nedopustivo da dozvoli previsok nivo šećera u krvi. Višak insulina u krvi se stručno naziva hyperinsulinemia. Na žalost telo nije dizajnirano da podnese ovako visok nivo insulina i to utiče na metabolizam ćelija. Posledica toga je dijabetes , stanje u kojem telo nije sposobno da kontroliše nivo šećera u krvi. Ali to je samo jedna od posledica insulinske rezistencije. Postoji ceo niz negativnih zdravstvenih problema koji se javljaju još pre nego se razvije “šećerna bolest”.
“Sindrom X” i menopauza
Za žene je posebno važno kako insulinskiotpor utiče na metabolizam masti. Kada ćelije neće da apsorbiraju višak šećera(svo vreme se govorio glikozi), odnosno kad ne reaguju na insulin jetra je prinudjena da taj višak pretvori mast. Da ironija bude veća, žene koje pate od insulinske rezistencije se goje, ali njihove ćelije u isto vreme ne primaju dovoljno glikoze , praktično “gladuju za šećerom”, otud I pojava iscrpljenosti i potrebe za hranom bogatom ugljenim hidratima. Želja za slatkim je zapravo vapaj ćelija u potrazi za energijom.
Da stvar bude još gora za žene u menopauzi, višak masnih ćelija su ujedno i male fabrike estrogena koje dovode do dominiranja estrogena – što opet izaziva niz simptoma rane menopauze.
Osim toga, za mnoge žene u menopauzi rizik da postanu rezistentne na insulin povećavaju fluktuacije adrenalina i tiroindnih hormona. Na primer povećanje nivoa hormona kao što je estradiol mogu izazvati osetljivost na insulin kod pacijenata koji nisu imali te simptome. Neki lekovi za pritisak mogu pak maskirat isimptome. U zadnje vreme žene nesvesno pogoršavaju stanje trudeći se da oslabe sa dijetama bogatim sa UH.
Kako ću znati da li sam isulinski rezistentna?
Na žalost istina je da svako može postat irezistentan na insulin – čak i mršavi ljudi. Svima preti ta opasnost jer živimo u društvu koje ima brz pristup mnoštvu rafiniranih ugljenohidrata (beli hleb, šećer, pasta, krompir, gazirana pića poput koka-kole, industriski–hemiski tretirane hrane kojoj je dodana fruktoza i td. ) U stvari velika većina nas je rezistentna na insulin u odredjenoj meri. Razlika je samo u kolikoj meri? Što više jedemo rafiniranu I industriski tretiranu hranu to nam treba više insulina da je razložimo.Što je više insulina u krvotoku to ćelije sve manje na njega reaguju.Kako starimo ova stalna izloženost iscrpi sposobnost organizma da toleriše rafinirane ugljene hidrate i smanjuje našu osetljivost, odnosno osetljivost naših ćelija na insulin
Ako patite od viskog holesterola, triglicerida, ili visokog pritiska treba da proverite vašu insulinsku rezistenciju bezobzira na uzrast i težinu. Ako imate visok pritisak velika je verovatnoća da imate i insulinsku rezistenciju. Lekovi za visok pritisak ne leče insulinsku rezistenciju, već samo maskiraju simptome.
Znaci i simptomi insulinske rezistencije
Rizik za pojavu ovog sidroma je velikikod osoba koje u porodici imaju pojavu dijabetesa tipa 2, ili pate od drugog tipa šećerne bolesti, visokog pritiska ili imaju veliki višak telesne težine.
Žene koje su gradjene u obliku jabuke, kao i žene koje se debljaju prvenstveno oko struka pokazujku sklonost ka ovom sindromu. Da bi procenili rizik izmerite struk u najtešnjem delu (ne uvlačite stomak) i najširi deo kukova. Podelite ove mere i ako je odnos veći od 0.8 za žene (1.0 za muškarce) to ukazje da je abdomen predebeo i da postoji rizik pojave insulinske rezistencije.
Žene kojima je dijagnostcirana dyslipidemia (narušen nivo masti u krvi), posebno one sa niskim nivoom HDL, a sa visokim prisustvom triglicerida su takodje izložene riziku.Ako podelite rezultat HDL i triglicerida i dobijete 3.0 ili više – velika je verovatnoća da postoji insulinska rezistencija. Takodje kožne promene poznate pod nazivom acanthosis nigricans, gde postoje bradavičaste tamne fleke na vratu i pazuhu u 90 % slučajeva ukazuju na insulinsku rezistenciju.
Dobra vest je da se na nivo insulina i glikoze vrlo lako može uticati: načinom života, vežbama i dijetama. Ukoliko vam je dijagnosticirana insulinska rezistencija ima dosta stvari koje možete da uradite da biste je otklonili ili smanjili
Dijeta za insulinsku rezistenciju
Kod osoba sa normalnom insuliskom osetljivošću se preporučuje dijeta koja se sastoji prvenstveno od mršavog mesa i mlečnih proizvoda, žitarice bogate vlaknima, povrća,mahune, zelja i voća. Ovakav dijeta može u velikoj meri da poveća sposobnost organizma da balansira nivo insulina.
Ukoliko već postoji insulinska rezistencija tada se preporučuje plan ishrane koji se sastoji od tri glavna obroka i dve užine. Svaki obrok ne bi trebao da ima više od 15 grama ugljenih hidrata iz voća i povrća (tzv “bela” hrana kao što je pasta, hleb ili šećer je potpuno zabranjena) i nemasnih proteina.Svaka užina bi trebalo da sadrži oko 7 gr. ugljenihidrata iz istih izvora.
Zdrave masti, odnosno one koje su bogate esencijalnom masnom kiselinom EFA su takodje važne u dijeti kod insulinske rezistencije. EFA se može naćiu: avokadu, ribama iz hladnih voda kao što je losos ili tuna, lanenom semenu, i jajima. Ova masna kiselina se može uzimati i u vidu tableta kao dodatak ishrani.
Redovno vežbanje od 30 minuta ili više dnevno, 3 do 5 puta nedeljno isto tako pomaže u reguliranju metabolizma i hormonalnog balansa.Smanjenje stresa i samim time smanjenje naprezanja adrenaliskih žlezda takodje pomaže za poboljšanje opšteg zdravstvenog stanja i održavanje stabilnog nivoa insulina. Prestanak pušenja, umereno konzumiranje alkohola i redovan san takodje obnavlja hemijski balans u telu.
Hormonalni balans je poput simfonije.Insulin je jedan od najglasnijih i verovatno najvažnijih instumenata.Kad njegovo funkcionisanje krene naopako sve krene naopako. Često smo videli kako žene u menopauzi moraju najpre smanjiti svoj insulinski otpor da bi smanjili i druge simptome koji se javljaju u tom periodu. Dobra vest je da je to moguće postići.
by Marcelle Pick, OB/GYN NP
LINK DO TEKSTA
)...
Meni je delovao poznato, ali sam puno literature procitala o zdravlju, radi mojih ukucana, pa sam mislila da mi je predznanje odatle.