1
Kefir - jos jedan neophodan mlecni proizvod Ned Jul 13, 2008 2:48 am
lil
Admin
Mlečni kefir je dijetetski probiotski napitak koji se dobija fermentacijom iz mešovite kulture mikroorganizama koju čine nekompetitivne mlečno kiselinske bakterije i kvasci. Potiče sa severnog Kavkaza.
Za reč kefir se smatra da je nastala od turske reči KEIF koja u slobodnom prevodu znači „dobar osećaj“, jer sam napitak redovnim korišćenjem dovodi do opšteg zdravstvenog blagostanja.
Tradicionalni kefir se priprema mešanjem svežeg mleka sa pomenutom kulturom, za koju ne mogu da nađem podesan naziv – to može da bude biomasa, biomatrix, granule, zrna...
To u stvari predstavlja prvobitan vid konzerviranja mleka bez hlađenja. Osnovu kefira čini grupa mekih, želatinoznih parčića biomase i svaki od njih se sastoji od proteina, lipida i rastvorljivog polisaharidnog KEFIRAN kompleksa.
Mikroorganizmi koji stvaraju te komponente matriksa ih koriste i kao sklonište od štetnih uticaja spolja i kao oklop u kome stvaraju optimalne uslove za svoj rast i razvoj.
Danas se kefir lako priprema u kućnim uslovima. Sveže mleko, pasterizovano ili nepasterizovano, sa manjim ili većim procentom masnoće se sipa u čist, pogodan sud (najbolje veća staklena tegla) i dodaju se granule kefira. To se ostavi na sobnoj temperaturi oko 24h. Posle tog vremena se granule kefira ceđenjem odvoje od samog kefira koji može odmah da se koristi, ostavi u frižideru za kasnije korišćenje ili se proceđen napitak ostavi da dozri na sobnoj temperaturi nekoliko dana (što se preporučuje osobama koje žele da smanje količinu laktoze u napitku, jer bakterije koriste laktozu – mlečni šećer za fermentaciju). Bitno je naglasiti da svo posuđe koje dolazi u dodir sa granulama (cediljka, kašika...), treba da bude od plastike ili drveta, nikako od metala. Granule koje ostanu na cediljci se mogu, ali i ne moraju, isprati vodom ili svežim mlekom, vrate u posudu i nalije nova količina mleka. Ovako može da se postupa unedogled, ali bakterijama moramo održati optimalne uslove za rast i razmnožavanje što se vrši vrlo lako. Pošto se u tom procesu osnovna masa uvećava i otprilike udvostruči za nekih 7 dana, jednostavno se odvoji oko polovina te osnove da bi sprečili prekomeran broj mikroorganizama. Odvojen deo može da se pojede, ostavi u zamrzivač (na 6 meseci najduže), dehidrira i uskladišti ili pokloni zainteresovanim stranama da započnu svoju kefir priču.
Jedan od važnih sastojaka osnove i samog kefira je već pomenuti KEFIRAN. U njegovom stvaranju bakterije koriste mlečni šećer – laktozu, od čijih komponenata glukoze i galaktoze prave dugolančani i razgranati lanac kefirana. U eksperimentima izvedenim, doduše na miševima, ustanovljeno je da ovaj polisaharid ima antitumorska svojstva. Oralno uzimanje kefirana je doprinelo smanjenju tumora, stimulišući specifičan imuni odgovor kod miševa. Kefir granule imaju i sistemski antiinflamatorni efekat, što ukazuje na to da mogu doprineti poboljšanju bolesti kod kojih je inflamacija u osnovi problema kao što su ulcerozni kolitis ili reumatski procesi. U eksperimentima na određenom soju pacova, ustanovljeno je da kefiran značajno smanjuje krvni pritisak i nivo holesterola. Takođe reguliše i nivo glukoze u krvi, jer za stvaranje svoje „okućnice“ bakterije koriste i glukozu i holesterol. Kao mlečni proizvod značajan je izvor kalcijuma, a kvasci iz granula su zaslužni za stvaranje značajne količine komleksa B vitamina. Redovnim korišćenjem, kefir pomaže regulisanju stolice, odnosno zatvora.
Korišćenjem kefira mi, u stvari, naseljavamo naša creva ovom kulturom, koja rastom u njima dovodi do ovih dobrih efekata. Da bi efekti bili potpuniji treba obezbediti i odgovarajuću sredinu za njihovo naseljavanje, što se postiže dovoljnim unosom biljnih vlakana (voće, povrće, žitarice). Pošto su ovo „dobre“ bakterije i kvasci, njihovim rastom u crevima sprečava se razvoj „loših“, što proređuje ili sprečava probleme od strane digestivnog trakta (razvoj candide, trovanje hranom...). Redovnim korišćenjem kefira, čovek može sebi pomoći u mnogim zdravstvenim problemima, ali treba naglasiti da to ipak nije lek, već dodatak ishrani, a terapiju propisanu od strane lekara redovno uzimati. U zdravlje!
Autor: dipl. pharm Olivera Čolić
Za reč kefir se smatra da je nastala od turske reči KEIF koja u slobodnom prevodu znači „dobar osećaj“, jer sam napitak redovnim korišćenjem dovodi do opšteg zdravstvenog blagostanja.
Tradicionalni kefir se priprema mešanjem svežeg mleka sa pomenutom kulturom, za koju ne mogu da nađem podesan naziv – to može da bude biomasa, biomatrix, granule, zrna...
To u stvari predstavlja prvobitan vid konzerviranja mleka bez hlađenja. Osnovu kefira čini grupa mekih, želatinoznih parčića biomase i svaki od njih se sastoji od proteina, lipida i rastvorljivog polisaharidnog KEFIRAN kompleksa.
Mikroorganizmi koji stvaraju te komponente matriksa ih koriste i kao sklonište od štetnih uticaja spolja i kao oklop u kome stvaraju optimalne uslove za svoj rast i razvoj.
Danas se kefir lako priprema u kućnim uslovima. Sveže mleko, pasterizovano ili nepasterizovano, sa manjim ili većim procentom masnoće se sipa u čist, pogodan sud (najbolje veća staklena tegla) i dodaju se granule kefira. To se ostavi na sobnoj temperaturi oko 24h. Posle tog vremena se granule kefira ceđenjem odvoje od samog kefira koji može odmah da se koristi, ostavi u frižideru za kasnije korišćenje ili se proceđen napitak ostavi da dozri na sobnoj temperaturi nekoliko dana (što se preporučuje osobama koje žele da smanje količinu laktoze u napitku, jer bakterije koriste laktozu – mlečni šećer za fermentaciju). Bitno je naglasiti da svo posuđe koje dolazi u dodir sa granulama (cediljka, kašika...), treba da bude od plastike ili drveta, nikako od metala. Granule koje ostanu na cediljci se mogu, ali i ne moraju, isprati vodom ili svežim mlekom, vrate u posudu i nalije nova količina mleka. Ovako može da se postupa unedogled, ali bakterijama moramo održati optimalne uslove za rast i razmnožavanje što se vrši vrlo lako. Pošto se u tom procesu osnovna masa uvećava i otprilike udvostruči za nekih 7 dana, jednostavno se odvoji oko polovina te osnove da bi sprečili prekomeran broj mikroorganizama. Odvojen deo može da se pojede, ostavi u zamrzivač (na 6 meseci najduže), dehidrira i uskladišti ili pokloni zainteresovanim stranama da započnu svoju kefir priču.
Jedan od važnih sastojaka osnove i samog kefira je već pomenuti KEFIRAN. U njegovom stvaranju bakterije koriste mlečni šećer – laktozu, od čijih komponenata glukoze i galaktoze prave dugolančani i razgranati lanac kefirana. U eksperimentima izvedenim, doduše na miševima, ustanovljeno je da ovaj polisaharid ima antitumorska svojstva. Oralno uzimanje kefirana je doprinelo smanjenju tumora, stimulišući specifičan imuni odgovor kod miševa. Kefir granule imaju i sistemski antiinflamatorni efekat, što ukazuje na to da mogu doprineti poboljšanju bolesti kod kojih je inflamacija u osnovi problema kao što su ulcerozni kolitis ili reumatski procesi. U eksperimentima na određenom soju pacova, ustanovljeno je da kefiran značajno smanjuje krvni pritisak i nivo holesterola. Takođe reguliše i nivo glukoze u krvi, jer za stvaranje svoje „okućnice“ bakterije koriste i glukozu i holesterol. Kao mlečni proizvod značajan je izvor kalcijuma, a kvasci iz granula su zaslužni za stvaranje značajne količine komleksa B vitamina. Redovnim korišćenjem, kefir pomaže regulisanju stolice, odnosno zatvora.
Korišćenjem kefira mi, u stvari, naseljavamo naša creva ovom kulturom, koja rastom u njima dovodi do ovih dobrih efekata. Da bi efekti bili potpuniji treba obezbediti i odgovarajuću sredinu za njihovo naseljavanje, što se postiže dovoljnim unosom biljnih vlakana (voće, povrće, žitarice). Pošto su ovo „dobre“ bakterije i kvasci, njihovim rastom u crevima sprečava se razvoj „loših“, što proređuje ili sprečava probleme od strane digestivnog trakta (razvoj candide, trovanje hranom...). Redovnim korišćenjem kefira, čovek može sebi pomoći u mnogim zdravstvenim problemima, ali treba naglasiti da to ipak nije lek, već dodatak ishrani, a terapiju propisanu od strane lekara redovno uzimati. U zdravlje!
Autor: dipl. pharm Olivera Čolić
Ako uspem uskoro da ih nabavim a postoji nada, lakse ti je da od mene nekako uzmes, ja sam u Nisu. Javljam kad ih nadjem.
Bas mi vraca uspomene iz detinjstva, tamo sam letovala sa roditeljima. 
