Ljudski organizam ne proizvodi kalcijum i moramo ga svakodnevno unositi kroz ishranu, ili uzimati u pilulama, jer je važan za regulisanje otkucaja srca, sprovodenje impulsa kroz nervna vlakna, oslobadanje hormona, koagulisanje krvi kada se povredimo, kao i za još mnogo šta. Zahvaljujuci odgovarajucem unošenju kalcijuma, takode se mogu u velikom obimu olakšaju bolesti kostiju, kao što je osteoporoza, koja se obicno javlja u starijim godinama.

Da bismo predupredili sve to, treba da jedemo hranu bogatu kalcijumom, kao što su svi mlecni proizvodi, zatim sardine, bademi, lososi i razna zelena povrca, savetuju strucnjaci. Prema najnovijim americkim istraživanjima, kako je preneo “Glas Amerike”, kalcijum može pomoci i u gubljenju težine ili zadržavanju na željenim kilogramima. Za to je najbolji kalcijum u mlecnim proizvodima, pokazala su uradena istraživanja. Izgleda da su mleko i mlecni proizvodi veoma važni u mršavljenju, a zna se da su ti proizvodi, osim kalcijumom, bogati i belancevinama, vitaminom A i B, riboflavinom, fosforom, kalijumom i magnezijumom, što sve koristi ljudskom rganizmu. Prema strucnjacima za ishranu, u casi nemasnog ili kiselog mleka ima 127 kalorija i 451 gram kalcijuma, a mala kriška starog parmezana donosi 111 kalorija i 336 grama kalcijuma .

izvor

Mleko nije dovoljno za jake kosti

Vlada U.S je preporucila veci dnevni unos kalcijuma, uglavnom zastupljenih u mleku i mlecnim proizvodima na izmedu 800 i 1.300mg za ocuvanje zdravih kostiju i kao prevencija osteoporoze.

Medutim prema izveštaju objavljenom u listu Pediatrija u cikagu povecanje unosa mleka ili drugih mlecnih proizvoda nije najbolji nacin da se obezbede potrebne kolicine kalcijuma od minimum 400mg. dnevno.

Deca koja su pila više mleka nisu razvila jace kosti, prema zakljuccima iz ovog izveštaja za preporuku su fizicke vežbe i umereno unošenje hrane bogate kalcijumom.

Drugi nacin da se nadohnadi ista kolicina kalcijuma koja se nalazi u jednoj šolji kravljeg mleka je caša svežeg soka od pomorandze ili šolja kuvanog kelja ili veza zeleni, šolja zobenih pahuljica ili dve trcine šolje tofu sira ili jedna šolja brokula.

Razmotreno je 37 studija koje su se bavile istraživanjem uticaja unošenja kalcijuma na jacinu kostiju kod dece starije od 7 godina u Physicians Committee for Responsible Medicine u Vašingtonu kod kojih cak 27 ne podržava povecani unos mleka kako bi se povecao unos kalcijuma.

Trenutno dostupni dokazi ne podržavaju dijetetske preporuke koje se fokusiraju iskljucivo na povecan unos mleka i mlecnih proizvoda kako bi se obezbedile cvrste kosti kod dece i adolescenata.

Nekoliko studija, koje su se fokusirale na cvrstinu kostiju i stopu preloma je zakljucilo da su vežbe važnije za jake kosti od povecanog unosa kalcijuma .

Kao dopunu, Frank Greer, pedijatar sa univerziteta u Vinskonsinu, da je idealan nacin za postizanje jakih kostiju je da deca vežbaju i raznolikim namirnicama unose 1,300mg kalcijuma dnevno

Najlakši nacin da se obezbedi ova kolicina kalcijuma je iz mlecnih proizvoda sa smanjenom kolicinom masnoca a koja sa druge strane sadrže važne nutritijente kao što je vitamin D, koji nije dostupan iz drugih dijetetskih proizvoda..

izvor

OSTEOPOROZA SE POBEĐUJE ZA STOLOM

Mleko, riba i mahunarke najbolji

Najugroženije žene u menopauzi, pa stoga već od 20. godine treba da vode računa o ishrani

Osteoporoza je sindrom koji može da pogorša stanje naših kostiju i stvori teške probleme, posebno starijim osobama. Dobra vest je da može uspešno da se predupredi odgovarajućim načinom ishrane – to je dragoceni savet jednog od najvećih stručnjaka za tu oblast u Italiji, docenta hemijske biologije i biohemije ishrane na Univerzitetu u Milanu profesora Benvenuta Čestara.
Poslednji podaci studije sprovedene u toj zemlji pokazali su da 42 odsto žena pati od manjka kalcijuma, što stručnjaci zovu osteopenija. Pomenuti nedostatak se većinom ispoljava u menopauzi, kada prestanak lučenja estrogena smanjuje asimilaciju kalcijuma iz hrane. Ni muškarci nisu pošteđeni opasnosti zvane osteoporoza, ali su joj ipak manje podložni.
Po rečima profesora Čestara, najteža posledica manjka kalcijuma su prelomi, jer kost, siromašna kalcijumom, postaje krhkija i mnogo se lakše lomi. Da se to ne bi desilo, mnogo može da se uradi za stolom, odnosno pravilnom ishranom.

Alergičnima - mineralna voda

- Što se tiče osoba koje su alergične na mleko, profesor Čestaro preporučuje da uzimaju kiselomlečne proizvode, ili mleko od soje i pirinča kojima je dodat kalcijum. Alternativa može biti i mineralna voda, ako sadrži najmanje 300 miligrama kalcijuma u litru.


– Prosečna dnevna potreba za kalcijumom se kreće oko 1.200 miligrama, ali je izračunato da se ne unosi više od 800 – kaže profesor Čestaro. – Na duže staze, tako dolazi do manjka kalcijuma koji vodi u probleme. Spas je u svakodnevnom unošenju mleka i mlečnih proizvoda, jer, na primer, sa 100 grama sira mogu se zadovoljiti dnevne potrebe. To ipak ne rešava problem u potpunosti, jer organizam mora biti u stanju da taj kalcijum i iskoristi na najbolji način. Tu će pomoći ishrana bogata biljnim vlaknima, voćem i presnim povrćem, pošto vlakna “dovode u red” organe za varenje, kako bi bolje asimilirali hranljive materije. Idealna je i riba, najbolje presna ili vrlo malo kuvana, pošto se tako čuvaju omega-3 masne kiseline, koje poboljšavaju iskorišćavanje hrane. Najbolje bi bilo triput nedeljno jesti ribu. Kalcijumom je bogato i suvo voće, prosečno ga sadrži 200 miligrama u 100 grama.
Prevenciju osteoporoze, inače, po rečima profesora Čestarea, treba početi u što ranijem uzrastu, pošto između 20. i 30. godine dostižemo takozvani vrh koštane mase, to jest, dotle skladištimo u kostima kalcijum koji će nam trebati do kraja života. U tim godinama ne bi trebalo zanemariti odgovarajući unos kalcijuma. Što smo stariji, povećava se dnevna potreba jer se smanjuje iskoristljivost kalcijuma.
Uz sve pomenuto, profesor Čestaro preporučuje da se jedu sočivo i mahunarke, jer su bogati prirodnim estrogenima, hormonima koji služe za vezivanje kalcijuma u kosti, ili da se razmisli o supstitucionalnoj hormonskoj terapiji, koja, ujedno omogućava da se preduprede pojedine vrste depresije. U iste svrhe, dakle, i protiv osteoporoze i protiv depresije, služi i fizička aktivnost, posebno trčanje, plivanje i joga

izvor