1
Antioksidansi ... Pon Maj 05, 2008 4:06 am
lil
Admin
Nakon mikroba, slobodni radikali su najveci neprijatelji dugog života! Jedno je ocekivana dužina života kod rodenja, a sasvim drugo maksimalna dužina života. Dok je prva promenjiva kategorija i primer povecana u SAD s 47 u 1900 godini, na 75 u 1995 godini, druga je konstantna tj. uvek 115-120 godina. Savremeni antioksidansi mogu produžiti ocekivanu starost, ali nemaju ucinka na maksimalni životni vek. Zato su oni zaista pravi saveznici savremenog coveka! Zašto? Slobodni radikali se danas povezuju s nastankom bolesti krvnog sistema, sivom mrenom, rakom, bolestima zglobova i brojnim drugim poremecajima zdravlja.
Upravo se nedavno navršilo 40 godina od nastanka naucne teze da prerano umiremo zbog oksidativnog oštecenja stanica i tkiva; tim povodom odrzan je u SAD niz strucnih skupova na kojima je postignut koncenzus kada je u pitanju razorno delovanje slobodnih radikala. Danas se pojam "slobodnih radikala" toliko udomacio da ga niko pametan ne dovodi u pitanje, ali davne 1960 godine, o tome niko nije imao pojma. Zapravo, od vremena otkrica mikroba kao uzrocnika bolesti, nije bilo veceg otkrica od veze slobodnih radikala s jedne i oksidativnog propadanja stanica, tkiva i organa s druge strane. Danas imamo listu od oko 50 obolenja ciji se uzroci povezuju s delovanjem slobodnih radikala, a predpostavlja se da ce uskoro lista biti povecana na 80 oboljenja! Kada neko ide ispred svog vremena, kazemo da je "genijalac"; otac teorije o procesu starenja pod uticajem slobodnih radikala je dr Denham Harman s univerziteta Berkeley u Kaliforniji. U vreme kad niko nije ni pomisljao na nesto slicno, njegov naucni rad je objavljen u strucnom casopisu "Journal of Gerantology" a nedavno je uz njegovu posetu odrzan simpozijum pod naslovom "Zlatni period teorije starenja pod uticajem slobodnih radikala". U meduvremenu je napisao stotine naucnih radova i desetak knjiga, a njegovo delo nastavile su brojne institucije i stotine drugih istraživaca. Suština teze je da umiremo prerano jer se kontinuirano trujemo - slobodnim radikalima!
Kiseonik je opasan "prijatelj"?
Kada kažemo da se auto krece na pogon benzinom a covek hranom, to nije doslovce tacno jer pogonsko gorivo za coveka je zapravo kiseonik. Naime, tek oksidacija u stanicama oslobada neophodnu energiju i svakom kretanju zapravo prethodi oksidacija. Stanice mozga npr. bez kiseonika umiru za nekoliko minuta zato smo prisiljeni neprestano udisati vazduh koji prosecno sadrži 21% kiseonika. Po svemu sudeci možemo reci da je kiseonik zapravo veliki "prijatelj" coveku. Medutim, kiseonik ima i drugu stranu medalje; ako previše udišemo cisti kiseonik može doci do intoksikacije, što dobro znaju astronauti, ronioci i pacijenti u intenzivnoj nezi. Poznato je da je Paster u svojoj laboratoriji mikroorganizme inaktivirao kiseonikom, a voda za pice se danas može sterilizovati - ozonom. Toksicnost kiseonika za sva živa bica poznata je vise od veka, ali nikom osim dr Harmana nije bilo poznato da postoji nekakvo unutrašnje delovanje sporednih proizvoda oksidacije i to u tolikoj meri da mogu biti postati razorni za funkcionisanje pojedinih vitalnih sastava organizma.
Oksidacioni stres i interna radijacija
Duzina zivota odredjena je zapravo nivoom ostecenja mitohondrija od strane slobodnih radikala, a ovi nastaju od neuparenih elektrona kiseonika! Masovno delovanje slobodnih radikala kod osoba koje su posebno izlozene, naziva s s punim pravom "oksidacioni stres" pa se iz toga izvlaci pravilo; sto vise takvog stresa, to brze starenje stanica!. Mesto delovanja su osjetljive stanicne membrane u mozgu i nervnom tkivu, odnosno masne komponente tih membrana. Naravno, pravilo se moze i okrenuti; smanjenje utroska kiseonika, jednako je produzenju ocekivane duzine zivota! Ako se manje jede, manje se trosi kiseonika, manja je izlozenost slobodnim radikalima. Imamo jakih dokaza da restrikcija kalorijskog unosa samo za 30% usporava proces starenja miseva a eksperimenti na majmunima su u toku. Proizlazi da je izlozenost delovanju slobodnih radikala isto sto i interna radijacija. Najdulje bi ziveli u slucaju kada bi mogli usporiti disanje, a oni koji najbrze "isperu" svoje stanice kiseonikom kao sto su sportisti neke druge osobe s visokim stepenom aktivnosti, imaju najkraci zivotni vek.
Slobodni radikali – unutrasnji neprijatelj!
Naucna i strucna literatura prepuna je podataka o destruktivnom delovanju produkata razlaganja kiseonika. Metabolizam kiseonika koji neprestalno traje u zivom organizmu, oslobadja ih stalno, a mi ih slikovito nazivamo "slobodni radikali". Sluzbena definicija tog pojma bila bi "atom ili molekula kiseonika koja ima jedan ili vise neparenih elektrona. Ona prosecnom citaocu ne znaci mnogo, ali daje do znanja da je nabijena energijom i vrlo nestabilna te da se vrlo rado veze s svim stvarima kojima dodje u kontakt (masti, proteini), stvarajuci kod toga lancanu reakciju i brojna ostecenja (degeneraciju, lom DNA strukture).
Posledica je prerano starenje i otkazivanje pojedinih vitalnih funkcija (primer vida). Hidroksi radikali narocito su vazni jer napadaju najfinije proteinske strukture. Naravno, odmah se postavlja pitanje - sto to izaziva pojavu slobodnih radikala? To je pre svega veliki i ponavljani fizicki napor (intenzivni trening), intenzivno suncanje i zracenje druge vrsti, jaki psihicki stres (smrt drage osobe, rastava braka), pusenje preko 10 cigareta dnevno, cesto dugotrajno letenje transkontinentalnim avionima itd. Strastveni pusac se tokom dana doslovce puni slobodnim radikalima, body builder koji se sprema za takmicenje vrvi od slobodnih radikala, koje vise ne moze pokriti sopstvenim obrambenim snagama. Piloti su stalno izlozeni kosmickom zracenju koje inducira stvaranje slobodnih radikala! Pojava slobodnih radikala medjutim, ne znaci odmah i poboljevanje zahvaljujuci posebnom mehanizmu zastite pomocu kojeg se drzi ravnoteza (lovci slobodnih radikala). Ako se pak produkcija slobodnih radikala prolongira ili pojacava (kao sto je slucaj kod jakog stresa, napora itd), postoji mogucnost da organizam u jednom trenutku ne moze vise uspostaviti ravnotezu sto moze biti pocetak procesa pojave funkcionalnog poremecaja.
Svojevremeno je bilo u modi lecenje ozonom, pa su se prodavali mali uredjaji (ozonizatori) za osvezivanje prostorija kao i razni tipovi maski. Ozon se upotrebljavao za sterilizaciju hirurskih dvorana i vodvoda, i u nekim tehnoloskim procesima (asepticko zatvaranje ambalaze). Mnogi i danas misle kako je nakon kise i letne oluje vazduh pun ozona pa ga treba sto vise udisati!
Tacno? Ne nije! Upravo ono zbog cega ubija bakterije, ostecuje i svaki drugi organski materijal pa i ljudske stanice i tkiva. Puno ozona nije zdravo! Kod vrlo niskih koncentracija (0,3 delova na milion) dovodi do upale gornjih disnih puteva, a kod sportasa koji za razliku od ljudi u sedecem polozaju disu i 20 puta brze, ostecenja su koliko toliko veca! Upravo zato sto izaziva u tkivima lancanu reakciju produkcije slobodnih radikala koji ubijaju sve ono sto je najdragocjenije (crvena krvna zrnca, stanicne membrane mozga i drugih vitalnih organa) ozon nije nasao svoje mesto u "osvezivanju" sportista, vec naprotiv, treneri beze tamo gde ga nema ili ga ima znatno manje. Premda je ozon samo malo drukciji oblik kiseonika s svojstvenim mirisom, nije nimalo bolji od svog srodnika i ovde je naveden kao lepi primer. A kad se proces indukcije slobodnih radikala otvori, oni ce sasvim sigurno nesto ostetiti (srce, vene, mozak)! Telo je staro koliko su mu stari pojedini organi odnosno tkiva, da bi se konacno sve zavrsilo na razini stanice. Oksidativne promene stanica mogu spreciti jedino jaki antioksidansi.
Sportisti antioksidansi
Ako uzmemo u obzir cinjenicu da na Institutu za sportsku medicinu u Salt Lake City, drzava Utah u SAD (Institute for Sports Science and Medicine), postoji poseban projekt "Oxidative Stress and Exercise" koji ima na rapolaganju znacajna sredstva, nije potrebno posebno obrazlagati kolika je vaznost antioksidansa za zdravlje aktivnih sportista. Zasto? Intenzivni trening koji dugo traje smatra se fizickim, psihickim i metabolickim stresom, koji organizmu namece velike probleme. Velika oksigenacija stanica i tkiva koja je proecno veca za 10-15 puta od tzv "sedecih" ljudi, oslobadja masu slobodnih radikala koji mogu biti kompenzirani prirodnim zastitnim sastavom (glutation) ali cesto je njihov kapacitet prevelik za takvu obranu narocito kada napori traju duze vreme. Ostecenje stanicnih membrana njihovim delovanjem, sasvim je izvesno. Od ukupne kolicine kiseonika koji ulazi u organizam sportista 5-8% se ne razlaze do vode kako se misli, vec se pretvara u slobodne radikale. Upravo zbog tih cinjenica smo antioksidanse stavili na prvo mesto.
Antioksidansi produzuju zivot?
Odavno se zna, a pokusi su to potvrdili, da postoje stvari koje mogu produziti prosecnu duzinu zivota laboratorijskih zivotinja. Probane su stotine stvari, ali sve se svodi na antioksidanse i na skup stvari koja u sebi sadrzi - sumpor. Sve sto se kasnije dogodilo samo je razrada ideje i rutinska provera pojedinih stvari. Vec prvih desetak godina urodilo je plodom; visokim dozama E vitamina pomaknut je prosecni zivotni vek miseva za skromnih 5%! Zatim se doslo do drugih zanimljivih otkrica tj. da je jedno "ocekivana" starost a sasvim drugo - "maksimalna" starost. Dok se prva moze menjati u nekim granicama, druga predstavlja konstantu! Samo s jednim preparatom (2-MEA) ocekivana starost laboratorijskih zivotinja pomerena je cak za 20%. Ako se to prevede na coveka, proizlazi da bi ocekivana starost mogla skociti s 75 na 90 godina!. Postoje zvanicni podaci da poslednjih desetak godina cak 50 miliona Amerikanaca redovno uzima antioksidanse . Naime, racuna se da se samo zbog toga starenje pomera za 5-7 godina. Skup antioksidansa se stalno prosiruje. E-vitamin je svakako prvi u grupi ali ne i najvazniji; tu su jos beta-karoten, C vitamin, glutation, Koenzim-10 i likopen. Svaki od njih temeljno je prostudiran i naucnim elaboratima. Vazno je istaci da osim pojedinacnog medju njima postoji i "podupiruce" delovanje. "Ciscenje" slobodnih radikala u organizmu pravi je izraz za njihov specifican nacin delovanja. Razlog je jednostavan; nakon mikroba radikali su najveci neprijatelji zdravlja!
Antioksidansi i suncanje
Rezultati studije koja je objavljena pocetkom 2000 godine u uglednom strucnom casopisu Journal of Clinical Nutrition, nemacki strucnjaci tvrde da dnevna doza od 25 mg beta karotena i 335 mg E vitamina mogu stiti kozu od opasnog ultravioletnog zracenja! Koliko to znaci u situaciji kada zahvaljujuci prosirenju ozonske rupe predvidjaju epidemiju raka koze - melanoma u narednih desetak godina, nije potrebno govoriti. Vodja grupe istrazivaca s Instituta za hemiju i fiziologiju univerziteta u Dusseldorfu rekao je; "nije u pitanju bas dramaticno poboljsanje zastite, ali uz druge zastitne stvari i kreme, to je svakako velika pomoc". Ako netko voli dulje boraviti na intenzivnom suncu, mora poceti s uzimanjem beta karotena i E vitamina najmanje 6 nedelja pre! Oko nacina primene suplemenata, strucna misljenja su podeljena; dermatolozi tvrde kako je ucinak E vitamina bolji kroz kozu nego kroz usta!
Od rodjenja pa do smrti najvaznija bitka je ona s slobodnim radikalima a jedini pouzdani prijatelji coveka su – antioksidansi!
izvor
Upravo se nedavno navršilo 40 godina od nastanka naucne teze da prerano umiremo zbog oksidativnog oštecenja stanica i tkiva; tim povodom odrzan je u SAD niz strucnih skupova na kojima je postignut koncenzus kada je u pitanju razorno delovanje slobodnih radikala. Danas se pojam "slobodnih radikala" toliko udomacio da ga niko pametan ne dovodi u pitanje, ali davne 1960 godine, o tome niko nije imao pojma. Zapravo, od vremena otkrica mikroba kao uzrocnika bolesti, nije bilo veceg otkrica od veze slobodnih radikala s jedne i oksidativnog propadanja stanica, tkiva i organa s druge strane. Danas imamo listu od oko 50 obolenja ciji se uzroci povezuju s delovanjem slobodnih radikala, a predpostavlja se da ce uskoro lista biti povecana na 80 oboljenja! Kada neko ide ispred svog vremena, kazemo da je "genijalac"; otac teorije o procesu starenja pod uticajem slobodnih radikala je dr Denham Harman s univerziteta Berkeley u Kaliforniji. U vreme kad niko nije ni pomisljao na nesto slicno, njegov naucni rad je objavljen u strucnom casopisu "Journal of Gerantology" a nedavno je uz njegovu posetu odrzan simpozijum pod naslovom "Zlatni period teorije starenja pod uticajem slobodnih radikala". U meduvremenu je napisao stotine naucnih radova i desetak knjiga, a njegovo delo nastavile su brojne institucije i stotine drugih istraživaca. Suština teze je da umiremo prerano jer se kontinuirano trujemo - slobodnim radikalima!
Kiseonik je opasan "prijatelj"?
Kada kažemo da se auto krece na pogon benzinom a covek hranom, to nije doslovce tacno jer pogonsko gorivo za coveka je zapravo kiseonik. Naime, tek oksidacija u stanicama oslobada neophodnu energiju i svakom kretanju zapravo prethodi oksidacija. Stanice mozga npr. bez kiseonika umiru za nekoliko minuta zato smo prisiljeni neprestano udisati vazduh koji prosecno sadrži 21% kiseonika. Po svemu sudeci možemo reci da je kiseonik zapravo veliki "prijatelj" coveku. Medutim, kiseonik ima i drugu stranu medalje; ako previše udišemo cisti kiseonik može doci do intoksikacije, što dobro znaju astronauti, ronioci i pacijenti u intenzivnoj nezi. Poznato je da je Paster u svojoj laboratoriji mikroorganizme inaktivirao kiseonikom, a voda za pice se danas može sterilizovati - ozonom. Toksicnost kiseonika za sva živa bica poznata je vise od veka, ali nikom osim dr Harmana nije bilo poznato da postoji nekakvo unutrašnje delovanje sporednih proizvoda oksidacije i to u tolikoj meri da mogu biti postati razorni za funkcionisanje pojedinih vitalnih sastava organizma.
Oksidacioni stres i interna radijacija
Duzina zivota odredjena je zapravo nivoom ostecenja mitohondrija od strane slobodnih radikala, a ovi nastaju od neuparenih elektrona kiseonika! Masovno delovanje slobodnih radikala kod osoba koje su posebno izlozene, naziva s s punim pravom "oksidacioni stres" pa se iz toga izvlaci pravilo; sto vise takvog stresa, to brze starenje stanica!. Mesto delovanja su osjetljive stanicne membrane u mozgu i nervnom tkivu, odnosno masne komponente tih membrana. Naravno, pravilo se moze i okrenuti; smanjenje utroska kiseonika, jednako je produzenju ocekivane duzine zivota! Ako se manje jede, manje se trosi kiseonika, manja je izlozenost slobodnim radikalima. Imamo jakih dokaza da restrikcija kalorijskog unosa samo za 30% usporava proces starenja miseva a eksperimenti na majmunima su u toku. Proizlazi da je izlozenost delovanju slobodnih radikala isto sto i interna radijacija. Najdulje bi ziveli u slucaju kada bi mogli usporiti disanje, a oni koji najbrze "isperu" svoje stanice kiseonikom kao sto su sportisti neke druge osobe s visokim stepenom aktivnosti, imaju najkraci zivotni vek.
Slobodni radikali – unutrasnji neprijatelj!
Naucna i strucna literatura prepuna je podataka o destruktivnom delovanju produkata razlaganja kiseonika. Metabolizam kiseonika koji neprestalno traje u zivom organizmu, oslobadja ih stalno, a mi ih slikovito nazivamo "slobodni radikali". Sluzbena definicija tog pojma bila bi "atom ili molekula kiseonika koja ima jedan ili vise neparenih elektrona. Ona prosecnom citaocu ne znaci mnogo, ali daje do znanja da je nabijena energijom i vrlo nestabilna te da se vrlo rado veze s svim stvarima kojima dodje u kontakt (masti, proteini), stvarajuci kod toga lancanu reakciju i brojna ostecenja (degeneraciju, lom DNA strukture).
Posledica je prerano starenje i otkazivanje pojedinih vitalnih funkcija (primer vida). Hidroksi radikali narocito su vazni jer napadaju najfinije proteinske strukture. Naravno, odmah se postavlja pitanje - sto to izaziva pojavu slobodnih radikala? To je pre svega veliki i ponavljani fizicki napor (intenzivni trening), intenzivno suncanje i zracenje druge vrsti, jaki psihicki stres (smrt drage osobe, rastava braka), pusenje preko 10 cigareta dnevno, cesto dugotrajno letenje transkontinentalnim avionima itd. Strastveni pusac se tokom dana doslovce puni slobodnim radikalima, body builder koji se sprema za takmicenje vrvi od slobodnih radikala, koje vise ne moze pokriti sopstvenim obrambenim snagama. Piloti su stalno izlozeni kosmickom zracenju koje inducira stvaranje slobodnih radikala! Pojava slobodnih radikala medjutim, ne znaci odmah i poboljevanje zahvaljujuci posebnom mehanizmu zastite pomocu kojeg se drzi ravnoteza (lovci slobodnih radikala). Ako se pak produkcija slobodnih radikala prolongira ili pojacava (kao sto je slucaj kod jakog stresa, napora itd), postoji mogucnost da organizam u jednom trenutku ne moze vise uspostaviti ravnotezu sto moze biti pocetak procesa pojave funkcionalnog poremecaja.
Svojevremeno je bilo u modi lecenje ozonom, pa su se prodavali mali uredjaji (ozonizatori) za osvezivanje prostorija kao i razni tipovi maski. Ozon se upotrebljavao za sterilizaciju hirurskih dvorana i vodvoda, i u nekim tehnoloskim procesima (asepticko zatvaranje ambalaze). Mnogi i danas misle kako je nakon kise i letne oluje vazduh pun ozona pa ga treba sto vise udisati!
Tacno? Ne nije! Upravo ono zbog cega ubija bakterije, ostecuje i svaki drugi organski materijal pa i ljudske stanice i tkiva. Puno ozona nije zdravo! Kod vrlo niskih koncentracija (0,3 delova na milion) dovodi do upale gornjih disnih puteva, a kod sportasa koji za razliku od ljudi u sedecem polozaju disu i 20 puta brze, ostecenja su koliko toliko veca! Upravo zato sto izaziva u tkivima lancanu reakciju produkcije slobodnih radikala koji ubijaju sve ono sto je najdragocjenije (crvena krvna zrnca, stanicne membrane mozga i drugih vitalnih organa) ozon nije nasao svoje mesto u "osvezivanju" sportista, vec naprotiv, treneri beze tamo gde ga nema ili ga ima znatno manje. Premda je ozon samo malo drukciji oblik kiseonika s svojstvenim mirisom, nije nimalo bolji od svog srodnika i ovde je naveden kao lepi primer. A kad se proces indukcije slobodnih radikala otvori, oni ce sasvim sigurno nesto ostetiti (srce, vene, mozak)! Telo je staro koliko su mu stari pojedini organi odnosno tkiva, da bi se konacno sve zavrsilo na razini stanice. Oksidativne promene stanica mogu spreciti jedino jaki antioksidansi.
Sportisti antioksidansi
Ako uzmemo u obzir cinjenicu da na Institutu za sportsku medicinu u Salt Lake City, drzava Utah u SAD (Institute for Sports Science and Medicine), postoji poseban projekt "Oxidative Stress and Exercise" koji ima na rapolaganju znacajna sredstva, nije potrebno posebno obrazlagati kolika je vaznost antioksidansa za zdravlje aktivnih sportista. Zasto? Intenzivni trening koji dugo traje smatra se fizickim, psihickim i metabolickim stresom, koji organizmu namece velike probleme. Velika oksigenacija stanica i tkiva koja je proecno veca za 10-15 puta od tzv "sedecih" ljudi, oslobadja masu slobodnih radikala koji mogu biti kompenzirani prirodnim zastitnim sastavom (glutation) ali cesto je njihov kapacitet prevelik za takvu obranu narocito kada napori traju duze vreme. Ostecenje stanicnih membrana njihovim delovanjem, sasvim je izvesno. Od ukupne kolicine kiseonika koji ulazi u organizam sportista 5-8% se ne razlaze do vode kako se misli, vec se pretvara u slobodne radikale. Upravo zbog tih cinjenica smo antioksidanse stavili na prvo mesto.
Antioksidansi produzuju zivot?
Odavno se zna, a pokusi su to potvrdili, da postoje stvari koje mogu produziti prosecnu duzinu zivota laboratorijskih zivotinja. Probane su stotine stvari, ali sve se svodi na antioksidanse i na skup stvari koja u sebi sadrzi - sumpor. Sve sto se kasnije dogodilo samo je razrada ideje i rutinska provera pojedinih stvari. Vec prvih desetak godina urodilo je plodom; visokim dozama E vitamina pomaknut je prosecni zivotni vek miseva za skromnih 5%! Zatim se doslo do drugih zanimljivih otkrica tj. da je jedno "ocekivana" starost a sasvim drugo - "maksimalna" starost. Dok se prva moze menjati u nekim granicama, druga predstavlja konstantu! Samo s jednim preparatom (2-MEA) ocekivana starost laboratorijskih zivotinja pomerena je cak za 20%. Ako se to prevede na coveka, proizlazi da bi ocekivana starost mogla skociti s 75 na 90 godina!. Postoje zvanicni podaci da poslednjih desetak godina cak 50 miliona Amerikanaca redovno uzima antioksidanse . Naime, racuna se da se samo zbog toga starenje pomera za 5-7 godina. Skup antioksidansa se stalno prosiruje. E-vitamin je svakako prvi u grupi ali ne i najvazniji; tu su jos beta-karoten, C vitamin, glutation, Koenzim-10 i likopen. Svaki od njih temeljno je prostudiran i naucnim elaboratima. Vazno je istaci da osim pojedinacnog medju njima postoji i "podupiruce" delovanje. "Ciscenje" slobodnih radikala u organizmu pravi je izraz za njihov specifican nacin delovanja. Razlog je jednostavan; nakon mikroba radikali su najveci neprijatelji zdravlja!
Antioksidansi i suncanje
Rezultati studije koja je objavljena pocetkom 2000 godine u uglednom strucnom casopisu Journal of Clinical Nutrition, nemacki strucnjaci tvrde da dnevna doza od 25 mg beta karotena i 335 mg E vitamina mogu stiti kozu od opasnog ultravioletnog zracenja! Koliko to znaci u situaciji kada zahvaljujuci prosirenju ozonske rupe predvidjaju epidemiju raka koze - melanoma u narednih desetak godina, nije potrebno govoriti. Vodja grupe istrazivaca s Instituta za hemiju i fiziologiju univerziteta u Dusseldorfu rekao je; "nije u pitanju bas dramaticno poboljsanje zastite, ali uz druge zastitne stvari i kreme, to je svakako velika pomoc". Ako netko voli dulje boraviti na intenzivnom suncu, mora poceti s uzimanjem beta karotena i E vitamina najmanje 6 nedelja pre! Oko nacina primene suplemenata, strucna misljenja su podeljena; dermatolozi tvrde kako je ucinak E vitamina bolji kroz kozu nego kroz usta!
Od rodjenja pa do smrti najvaznija bitka je ona s slobodnim radikalima a jedini pouzdani prijatelji coveka su – antioksidansi!
izvor
