Dokazi da se mnogi ljudi bolje osećaju i da su zdraviji kada uzimaju vitaminske preparate (uz dobru ishranu) toliko su brojni da je malo onih koji problemu pristupaju sa predubeđenjem i sumnjaju u njih. osim brojnih publikacija o vitaminima, mnogi ljudi veruju u to iz ličnog iskustva.

Ipak, čak i mi koji smo ubeđeni da treba uzimati dopunske vitamine moramo se povremeno zapitati zbog čega je tolikim ljudima izgleda potrebna dopuna ishrane vitaminskim preparatima. Priroda sigurno nije stvorila ljudska bića da svakodnevno gutaju šaku vitaminskih pilula da bi bili zdravi i jaki! Niti vlada glad: mnnogo češće vidimo da štrče stomaci nego rebra.

Prema tome, otkuda da se toliki ljudi bolje osećaju kada uzimaju vitaminske preparate? Šta to nevalja sa dobrom starom ishranom?

Mnogo toga, možda više nego što ste ikada mogli da pretpostavite. Recimo možda ste se zapitali zašto izgleda da mnogim ljudima treba dopuna vitamina C da bi im odbrambeni mehanizam bio na najvišoj tački. Zar im nije dovoljno vitamina C u voću i povrću za održavanje zdravlja?

Naravno da jeste, pod uslovom da se sve voće i povrće jedete istog trenutka kada ste ga uzbrali u voćnjaku ili vrtu. Ako ih pak konzumirate kao većina nas, u svom domu ili restoranu, možete naići na neočekivane nevolje!


Uzmimo za primer narandže. Kora narandže je prirodni konzervans hranljivih sastojaka. Čim je oljuštite i stanete da je rasparčavate, vitamin C počinje da se raspada.

Ako uzmete svežu naradžu i sami je iscedite, možda mislite da ćete iskoristiti sav vitamin C koji se nalazio narandži, ali to se neće desiti. Oko 30 procenta ostaje u vlaknima unutrašnjih omotača.

Čak i ako pojedete te ostatke, još uvek niste iskoristili svu hranljivu vrednost. Sam čin ceđenja narandže umanjuje količinu vitamina C, jer je ovaj veoma osetljiv na kiseonik. Kada narandžu razdvajate na kriške, a sok iz nje curi, Vi uništavate vitamin C. Kod industrijske prerade narandže (ili drugog voća bogatog vitaminom C), u kućnom mikseru, svaki zamah izaziva razlaganje vitamina C.
Ako kupujete pasterizovani sok od narandže u tetrapaku i odnesete ga u laboratoriju verovatno će Vam reći da je sok izgubio oko 20% prvobitne količine vitamina C. Ono što Vam verovatno neće reći, jer to nisu ispitivali, jeste da je pola ili više od količine vitamina koja se nađe u soku biološki neaktivna - dakle neupotrebljiva za održavanje zdravlja.

Jedan od najneobičnijih primera neočekivanog gubitka vitamina C, koji su naveli izraelski naučnici, jeste mešanje narandže i banane (često se čini kod spravljanja kašica ili voćnih salata). U takvoj mešavini gubi se celih 75-80% vitamina C - usled hemijske reakcije vitamina C iz narandže i jednog sastojaka banane. (International Journal for Vitamin and Nutrition Research)

Vitamin C je tako osetljiv da čim upotrebite nož za sečenje ili ljuštenje neke voćke ili nekog povrća, ozleda izaziva gubitak vitamina. Ukoliko finije seckate ili sitnite hranu utoliko je veći gubitak vitamina C. Što duže hranu čuvate pre upotrebe to se vitamin C više gubi. Uopšte uzev, voće i povrće koje se priprema kod kuće i čuva dan ili dva pre jela izgubilo je između 30-70 procenata vitamina C.


Primera kako se hranljjivi sastojci gube na sasvim nepredvidive načine ima praktično bezbroj. Poneki od njih nisu neka velika tajna. Dobar primer je mlevenje žita da bi se dobilo belo brašno - tom prilikom dragoceni sastojci vitamina, minerala i mekinja smanjuju se za 70-80%. Mnogi takođe znaju da dugo kuvanje povrća u kipućoj vodi ubistvo hranljivih sastojaka. Ako sasvim skuvate kupus, ostaće samo 25% od količine vitamina C koja se nalazila u kupusu kada ste ga spustili u lonac.
Konzervisanje hrane je drugi ubica. 44 procenta vitamina C koji se nalazio u presnom grašku izgubi se tokom procesa konzerviranja!

Mnogi ljudi veruju da su iznutrice bogati izvori vitamina B - sasvim sa pravom. Međutim problem je opet u razlici između teorije i prakse. Kada ispečete razne vrste iznutrica na svom štednjaku, gubite oko trećinu do dve trećine tiamina (vitamin B1) i oko trećinu riboflavina (vitamin B2). Već samim odleđivanjem mesa koje ćete pripremati sa sokom će otići i znatna količina vitamina B-kompleksa. Trećina svog pantotenata (pantotenske kiseline) iz bifteka na primer, bukvalno će iscuriti iz mesa pre nego što ga čak i ispečete - čime će se, naravno, izgubiti još više. Vitamin B6 je još jedan sastojak, naročito važan za žene i starije ljude, koji se uništava kuvanjem. I mada je meso uglavnom dobar izvor vitamina B6, ako ga jedete prepečeno može se izubiti i do 70 posto ovoga vitamina samim kuvanjem ili pečenjem.

Osim načina pripremanja, i ono što se nalazo u vodi u kojoj kuvate takođe može uticati na hranljivost. Soda bikarbona dodata povrću izaziva razaranje tiamina. Japanski naučnici su dokazali da se prilikom kuvanja pirinča u hlorisanoj vodi uništava znatno više tiamina nego kada se kuva u destilovanoj vodi jer hlor i tiamin stupaju u hemijsku rekciju (Journal of Nutritional Science and Vitaminology)

Pošto već govorimo o pirinču treba da znate da pranjem pirinča pre kuvanja uništava se 10-25 procenta tiamina pre nego što pirinač čak i počnete da kuvate!


Nije jednostavno iskorisiti sve hranljive sastojke u hrani kao što se misli. Često zastupano gledište da se dobro programiranom ishranom mogu uneti svi potrebni sastojci i "običnom hranom" ima vrlo malo veze sa stvarnošću. Kvalitet hrane je možda dobar na papiru, ali ne u zbilji. To Vam je kao kad primate platu koja je sasvim solidna dok Vam ne odbiju porez!

Otprilike na sličan način je i naša hrana "oporezovana". Samo ima mnogo nevidljivih doprinosa. Verujemo da u hrani imamo hranljive sastojke, a oni ne postoje!

Ukratko, to bi bilo objašnjenje zašto toliko ljudi koji uzimaju vitaminske preparate kao dopunu ishrani nalazi da se osećaju življe, da imaju više energije i da su manje podložni čitavom nizu bolesti - od sasvim laganih do onih ozbiljnih. U kombinaciji sa pravilnijim izborom namirnica, zdraviijim pripremanjem hrane, vitaminski preparati itekako mnogo doprinose zdravlju!

izvor