1
Samoubistvo hranom !!! Uto Maj 13, 2008 4:04 pm
lil
Admin
Top 10 kalorijskih bombi
1.gazirani napici, veštački voćni sokovi
2.keks sa biljnom masnoćom
3.punjene čokolade
4.bombone
5.lisnato testo (žu-žu, kroasani, pogačice)
6.mesni narezak, pašteta
7.pavlaka, kajmak
8.puter, tvrdi margarin
9.musaka od pohovanog povrća (posebno od plavog patlidžana)
10.grickalice
Građani Srbije su sve gojazniji, a loše navike u ishrani uzimaju danak u zdravlju. Prema istraživanju Instituta za zaštitu zdravlja Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, urađenom krajem 2006, u odnosu na 2000. broj gojaznih povećan je sa 16,2 na 18,3 odsto
Kako za Press kaže dr Jelena Gudelj-Rakić, specijalista iz „Batuta“, sve je više dece koja zbog nepravilne ishrane imaju povećan krvni pritisak i masnoće u krvi.
- Važno je shvatiti da je gojaznost bolest, a da hrana predstavlja više od 50 odsto zdravlja. Na naše zdravlje utiču i duhovna i fizička relaksacija, a hrana može da zameni puno lekova, ali nijedan lek ne može da zameni kretanje - kaže Gudelj i naglašava da Srbija prati neslavni evropski trend povećanja broja gojaznih.
Opasnost iz pekare
Profesor dr Jagoda Jorga, specijalista za ishranu sa Medicinskog fakulteta u Beogradu, kaže da su loše namirnice velike kalorijske vrednosti pogubne po zdravlje. Najgori od svega su bezalkoholni gazirani napici, jer sadrže samo tečne kalorije.
Ovde pripadaju i tzv. voćni sokovi, koji su voćni samo po tipu, ali ne i po sastavu. Jorga navodi da pekarski proizvodi (sve što sadrži tvrdi margarin) imaju transmasne kiseline, koje su veliki faktor rizika za pojavu arteroskleroze. Na „crnoj“ listi po zdravlje su konditorski proizvodi - punjeni keks i čokolade, bombone.
- Sve što se priprema sa biljnom mašću je štetno i velika je zabluda da je ona dobra. Biljna mast je lošiji izbor nego što je svinjska - jasna je Jorga.
Što se tiče mesnih prerađevina najgore su one od mlevenih ostataka životinja, a svi stručnjaci za ishranu su jedinstveni da su „najgore đubre“ za organizam paštete i mesni naresci.
Jorga objašnjava da ovi proizvodi sadrže loše belančevine koje organizam ne koristi i velike količine soli.
Mlečni proizvodi takođe nisu neophodni u svakodnevnoj ishrani, a mlečna mast je veoma loš sastojak. U ovoj kategoriji pavlaka i kajmak su apsolutno loše namirnice. Od masnoća na listi pogubnoj po zdravlje su puter, kao najgora masnoća, i tvrdi margarin. Od gotovih jela, Jorga kao loš izbor izdvaja musake od pohovanog povrća, posebno onu od plavog patlidžana, zbog puno masnoća. Musake su dopuštene, ali bez pohovanog povrća.
Istraživanje koje su obavili stručnjaci „Batuta“, a čiji će konačni rezultati biti dostupni u aprilu, kaže da svako četvrto dete ili omladinac ne upražnjava sva tri glavna obroka. Zapaža se značajan porast svakodnevnog konzumiranja slatkiša i slatkih bezalkoholnih pića.
Kod odraslih, povrće svakodnevno jede 54,7, a voće 44 odsto. Oba pokazatelja pokazuju porast u odnosu na 2000, kada je rađeno prethodno istraživanje. Povećano je i konzumiranje crnog, ražanog i sličnih hlebova, sa šest odsto 2000. na 14,8 odsto sada.
Rakićeva savetuje da se deca neprekidno edukuju, i da se sklone kiosci brze hrane iz škola i okoline. Ona podseća na preporuku SZO da se ograniči reklamiranje brze hrane, a na roditelje apeluje da kuvaju deci.
Ritual obedovanja
- Treba stvoriti naviku i ritual obedovanja. Roditelji moraju da daju primer deci. Čak i oni koji nemaju naviku da doručkuju trebalo bi da sa decom makar popiju čaj i pojedu biskvit ili dvopek - predlaže Gudeljeva.
U „Batutu“ savetuju da je za postizanje zadovoljavajuće težine potrebno primeniti jednostavnu formulu: smanjiti unos hrane i povećati potrošnju. Dobitna kombinacija glasi: umereno, raznovrsno i dovoljno - u ishrani i fizičkoj aktivnosti.
izvor
1.gazirani napici, veštački voćni sokovi
2.keks sa biljnom masnoćom
3.punjene čokolade
4.bombone
5.lisnato testo (žu-žu, kroasani, pogačice)
6.mesni narezak, pašteta
7.pavlaka, kajmak
8.puter, tvrdi margarin
9.musaka od pohovanog povrća (posebno od plavog patlidžana)
10.grickalice
Građani Srbije su sve gojazniji, a loše navike u ishrani uzimaju danak u zdravlju. Prema istraživanju Instituta za zaštitu zdravlja Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, urađenom krajem 2006, u odnosu na 2000. broj gojaznih povećan je sa 16,2 na 18,3 odsto
Kako za Press kaže dr Jelena Gudelj-Rakić, specijalista iz „Batuta“, sve je više dece koja zbog nepravilne ishrane imaju povećan krvni pritisak i masnoće u krvi.
- Važno je shvatiti da je gojaznost bolest, a da hrana predstavlja više od 50 odsto zdravlja. Na naše zdravlje utiču i duhovna i fizička relaksacija, a hrana može da zameni puno lekova, ali nijedan lek ne može da zameni kretanje - kaže Gudelj i naglašava da Srbija prati neslavni evropski trend povećanja broja gojaznih.
Opasnost iz pekare
Profesor dr Jagoda Jorga, specijalista za ishranu sa Medicinskog fakulteta u Beogradu, kaže da su loše namirnice velike kalorijske vrednosti pogubne po zdravlje. Najgori od svega su bezalkoholni gazirani napici, jer sadrže samo tečne kalorije.
Ovde pripadaju i tzv. voćni sokovi, koji su voćni samo po tipu, ali ne i po sastavu. Jorga navodi da pekarski proizvodi (sve što sadrži tvrdi margarin) imaju transmasne kiseline, koje su veliki faktor rizika za pojavu arteroskleroze. Na „crnoj“ listi po zdravlje su konditorski proizvodi - punjeni keks i čokolade, bombone.
- Sve što se priprema sa biljnom mašću je štetno i velika je zabluda da je ona dobra. Biljna mast je lošiji izbor nego što je svinjska - jasna je Jorga.
Što se tiče mesnih prerađevina najgore su one od mlevenih ostataka životinja, a svi stručnjaci za ishranu su jedinstveni da su „najgore đubre“ za organizam paštete i mesni naresci.
Jorga objašnjava da ovi proizvodi sadrže loše belančevine koje organizam ne koristi i velike količine soli.
Mlečni proizvodi takođe nisu neophodni u svakodnevnoj ishrani, a mlečna mast je veoma loš sastojak. U ovoj kategoriji pavlaka i kajmak su apsolutno loše namirnice. Od masnoća na listi pogubnoj po zdravlje su puter, kao najgora masnoća, i tvrdi margarin. Od gotovih jela, Jorga kao loš izbor izdvaja musake od pohovanog povrća, posebno onu od plavog patlidžana, zbog puno masnoća. Musake su dopuštene, ali bez pohovanog povrća.
Istraživanje koje su obavili stručnjaci „Batuta“, a čiji će konačni rezultati biti dostupni u aprilu, kaže da svako četvrto dete ili omladinac ne upražnjava sva tri glavna obroka. Zapaža se značajan porast svakodnevnog konzumiranja slatkiša i slatkih bezalkoholnih pića.
Kod odraslih, povrće svakodnevno jede 54,7, a voće 44 odsto. Oba pokazatelja pokazuju porast u odnosu na 2000, kada je rađeno prethodno istraživanje. Povećano je i konzumiranje crnog, ražanog i sličnih hlebova, sa šest odsto 2000. na 14,8 odsto sada.
Rakićeva savetuje da se deca neprekidno edukuju, i da se sklone kiosci brze hrane iz škola i okoline. Ona podseća na preporuku SZO da se ograniči reklamiranje brze hrane, a na roditelje apeluje da kuvaju deci.
Ritual obedovanja
- Treba stvoriti naviku i ritual obedovanja. Roditelji moraju da daju primer deci. Čak i oni koji nemaju naviku da doručkuju trebalo bi da sa decom makar popiju čaj i pojedu biskvit ili dvopek - predlaže Gudeljeva.
U „Batutu“ savetuju da je za postizanje zadovoljavajuće težine potrebno primeniti jednostavnu formulu: smanjiti unos hrane i povećati potrošnju. Dobitna kombinacija glasi: umereno, raznovrsno i dovoljno - u ishrani i fizičkoj aktivnosti.
izvor
