Meni je drazi ovaj prevod, podvucicu meni bitne recenice :

Kada bi Bog za trenutak zaboravio sa sam ja samo krpena marioneta, i podario mi komadić života, moguće je da ja ne bih kazao sve što mislim, ali nesumnjivo bih mislio sve što kažem.
Stvari bih cenio, ne po onome što vrede, već po onome što znače. Spavao bih manje, sanjao više, shvatio sam da svaki minut koji provedemo zatvorenih očiju gubimo šezdeset sekundi svetlosti. Hodao bih kada drugi zastanu, budio se dok ostali spavaju. Slušao bih druge kada govore, i kako bih uživao u sladoledu od čokolade.
Kada bi mi Bog poklonio komadić života, oblačio bih se jednostavno, izlagao potrbuške suncu, ostavljajući otvorenim ne samo telo već i dušu.
Bože moj, kada bih imao srce, ispisivao bih svoju mržnju na ledu, i čekao da izgreje sunce. Slikao bih Van Gogovim snom, na zvezdama jednu Benedetijevu poemu, a Seratovu pesmu bih poklanjao kao serenadu u času tkanja.
Zalivao bih ruže suzama, da bih osetio bol od njihovih bodlji, i strastveni poljubac njihovih latica...
Bože moj kad bih imao jedan komadič života...
Ne bih pustio da prođe ni jedan dan, a da ne kažem ljudima koje volim da ih volim.
Uveravao bih svaku ženu i svakog muškarca da su mi najbliži i živeo bih zaljubljen u ljubav.
Dokazivao bih ljudima koliko greše kada misle da prestaju da se zaljubljuju kada ostare, a ne znaju da su ostarili kad prestanu da se zaljubljuju.
Deci bih darovao krila, ali bih im prepustio da sama nauče da lete.
Stare bih poučavao da smrt ne dolazi sa starošću, već sa zaboravom.
Toliko sam stvari naučio od vas, ljudi...
Naučio sam da čitav svet želi da živi na vrhu planine, a da ne zna da je istinska sreća u načinu savladavanja litica.
Shvatio sam da kada tek rođeno dete stegne svojom malom šakom, po prvi put prst svoga oca da ga je uhvatilo zauvek.
Naučio sam da čovek ima pravo da gleda drugoga odozgo jedino kad treba da mu pomogne da se uspravi.
Toliko sam toga mogao da naučim od vas, premda mi to neće biti od veće koristi, jer kada me budu spakovali u onaj sanduk, ja ću na žalost početi da umirem...

...lepota zivota...

Moj prijatelj otvori jednu od ladica koja je pripadala njegovoj ženi, izvadi jedan zamotuljak u rižinom papiru i reče:
'Ovo nije bilo šta, ovo je nešto specijalno.
'
Odmotao je paketić i odbacio papir, i onda se duboko zagledao u biranu svilu i čipku. Ona je ovo kupila kad smo bili prvi put u New York-u, pre otprilike osam ili devet godina. Nije to nikad upotrebila . Čuvala je to za neku 'specijalnu priliku'.

'Dobro...ja mislim da je sada prigodna prilika za to'.

Prišao je krevetu i položio rublje pored druge garderobe, koju će ona imati - na pogrebu. .... Njegova žena je umrla.

Okrene se prema meni i reče: 'Ne čuvaj nikada ništa za neke specijalne prilike, svaki dan u tvom životu je specijalan'.


Još uvek mislim na njegove reči...one su promenile moj život. Više čitam, a čistim manje.

Sedim na terasi uživam u pejzažu, i ne smeta mi korov u vrtu.

Provodim više vremena s porodicom, a manje na poslu. Shvatio sam da je život u suštini jedna celina ispunjena užicima, a ne tečaj preživljavanja.

Više ništa ne čuvam. Upotrebljavam svoje kristalne čaše svaki dan.. Obučem svoj novi sako kad idem u supermarket, ako mi je želja.

Ja ne čuvam svoj najbolji parfem za specijalne izlaske, ja ga upotrebljavam uvijek kad poželim.

Fraze...'jednog dana' i 'jednog od ovih dana' su nestale iz mog rečnika.

Ako nešto vredi videti, slušati ili raditi, onda ja to želim videti, slušati ili raditi SADA. Ja nisam siguran u to što bi žena mog prijatelja uradila, da je samo znala da je neće biti ovdje sutra.

Ja mislim da bi ona bila više u kontaktu sa svojom familijom, svojim najbližim prijateljima.


Ona bi možda nazvala svoje stare prijatelje i molila za oproštaj za neke nesporazume, i pomirila se s njima. Verujem da bi ona išla jesti u kineski restoran, to je njena omiljena hrana.

Upravo ove neučinjene male stvari što meni smetaju, ako bih ja znao da su mi sati izbrojani. Smeta mi što sam prestao sretati svoje dobre prijatelje koje sam 'jednog dana' hteo kontaktirati.

Smeta mi što ne pišem pisma, koja sam mislio pisati 'jednog od ovih dana'. Smeta mi i žalosti me da nisam rekao svojim roditeljima, svojoj braći i deci, češće, koliko ih volim.


Sada pokušavam ne zakasniti, ne držim po strani, ili čuvam nešto, što može obogatiti naš život sa smehom ili radošću.

I svaki dan kažem samom sebi, da je danas jedan specijalan dan... Svaki dan, svaki sat, svaki minut.... je specijalan.

Ako si ti dobio/la ovu poruku, znači da te neko voli, a postoje i osobe koje ti voliš. Ako si prezauzet, da pošalješ ovo dalje drugim osobama, i kažeš samom sebi da ćeš poslati 'jednog od ovih dana'...čuvaj se! 'Jednog od ovih dana' je tako daleko... ponekad ne dođe nikada više...

Ovo je TANTRA koja je došla iz Indije. Bez obzira da li si praznoveran ili ne, odvoji pet minuta za prosleđivanje ove poruke.Odvoji nekoliko minuta da je pošalješ dalje. Sadrži poruke koje su jako delotvorne za dušu.

Ovo je TOTEM TANTRA s Nepala koja donosi sreću. Totem tantra je poslana tebi da bi ti donela sreću. Kruži oko zemaljske kugle nekoliko desetina puta.


INSTRUKCIJE ZA ŽIVOT

Jedi puno sirove (neobrađene) riže. Pružaj ljudima više nego što očekuju, i radi to s voljom. Nauči napamet stihove koje voliš.

Ne vjeruj u sve što čuješ, ne troši vreme na spavanje,i ne spavaj toliko koliko bi želio. Kad kažeš nekome: 'Ja te volim' reci to zato što tako osećaš. Kad kažeš: 'Žao mi je', 'oprosti mi', gledaj osobu u oči.

Budi zaručen najmanje šest mjeseci, pre nego što se oženiš. Veruj u ljubav na prvi pogled. Ne sprdaj se s tuđim snovima. Voli duboko i pasionirano. Možeš biti povređen, ali to je jedini način da živimo puni život.


Ako se ne slažeš, budi ipak lojalan. Ne vređaj. Ne osuđuj nikoga zbog njegovih rođaka.. Govori polako, ali misli brzo.

Ako te neko pita o nečemu na što ti ne želiš
odgovoriti,upitaj s osmjehom: 'Zašto te to zanima?'.

Ne zaboravi da najveće ljubavi i najveći uspesi, obuhvataju i rizike.

Nazovi svoju majku..
Kaži 'na zdravlje' kad čuješ da neko kine.

Ne zaboravi tri stvari:
Poštuj samog sebe.

Poštuj druge.

Odgovoran si za sve što radiš.


Ne dozvoli da jedan mali nesporazum pokvari veliko prijateljstvo. Kad primetiš da si pogrešio, ispravi to brzo. Odgovaraj na telefon s osmehom, da onaj koji zove čuje da se ti osmehuješ.

Zasnuj brak sa ženom/čovjekom, koji voli razgovarati.

U starosti će vam konverzacija biti važnija od bilo čega.

Ne budi puno sam.

Otvori svoje naručje za razmenu/promenu, ali ne zanemari svoja vrednovanja. Ćutnja je ponekad najbolji odgovor.

Čitaj više knjige i manje gledaj TV.

Živi dobar i dostojan život. Kasnije u starosti možeš uživati u sećanjima. Veruj u Boga, ali zaključavaj svoj auto.

Vаžno je da je atmosfera u kući ispunjena s ljubavlju.

Učini uvijek tako da stvoriš mir i harmoniju svojoj okolini. Ako si u nesporazumu sa svojim ljubljenim/om, promotri situaciju kakva je sada, a ne kakva je bila nekada.

Čitaj između redova.

Podeli s drugima ono što znaš.

Tako se stvara besmrtnost. Budi brižan prema našoj planeti.

Moli se, postoji jedna neopisiva snaga u molitvi.

Ne prekidaj nikada nekoga tko ti upravo pokušava dokazati svoju odanost. Ne zabadaj nos u sve.

Ne budi previše radoznao.

Ne veruj nikada muškarcu/ženi, koji ne žmure kad ga/je ljubiš. Jedanput godišnje otputuj negde gde nikada nisi bio. Zarađuješ li puno para, plasiraj ih negde gde ćeš moći pomoći drugima. To je najveće zadovoljstvo što ti bogatstvo može dati.

Ne zaboravi da, ne uspeš li u svemu što želiš, ponekad je to sretan pogodak.

Ne zaboravi da ljubav između dve osobe treba biti više nego potreba jednog za drugim.

Sagledaj čega se moraš odreći na svom putu. Približi se ljubavi i kuhinji s odvažnošću i predanošću

izvor

POZNANSTVO

Ne zavodi me modri svode
Ne igram
Ti si svod zhednih nepaca
Nad mojom glavom

Trako prostranstva
Ne obavijaj mi se oko nogu
Ne zanosi me
Ti si budan jezik
Sedmokraki jezik
Pod mojim stopalima
Ne idem

Disanje moje bezazleno
Disanje moje zadihano
Ne opijaj me
Slutim dah zverke
Ne igram

Chujem psecji udar
Udar zuba o zube
Osecjam mrak cheljusti
Koji mi ochi otvara
Vidim

Vidim ne sanjam

Vasko Popa

''Jedna porodica uživala je na plaži.
Deca su se kupala i pravila kule u pesku, kada se pojavila neka starica u prljavoj i iscepanoj odeći.
Njena seda i raščupana kosa vijorila je na vetru.
Mrmljajući nerazumljive reči, sakupljala je nešto iz peska i trpala to u kesu.
Roditelji su pozvali decu i rekli im da se klone ove ...starice.
Kada je prošla pored njih, osmehnula im se, ali, oni nisu uzvratili na njen pozdrav.

Tek pred povratak, posle nedelju dana, doznali su da ta starica uvek sakuplja komadiće stakla po plaži, da se deca ne bi posekla...

Koliko puta ljudi pogreše, jer sude na osnovu izgleda.
A osmeh je najmanje, što možete nekom dati....
I pri tom uživati...
Poklonite svoj osmeh svakome, to je najmanje što možete učiniti, i ne brinite, neće Vas ništa koštati,a nekom će puno značiti...''