Enzimi iz sirovih namirnica

Dobar način za jačanje našeg enzimskog potencijala jeste konzumiranje namirnica u sirovom stanju, zato što takve sadrže znatne količine enzima.

Proces kuvanja ima tendenciju da razara enzime. Biohemičar iz Helsinkija, profesor Arturi Vitanen, pokazao je da se enzimi oslobađaju u ustima prilikom žvakanja sirovog povrća, dolaze u dodir sa namirnicama i započinju proces varenja. Ovakvi enzimi ne gube ništa od svoje delotvornosti pod uticajem želudačne kiseline, kao što su pretpostavljali neki istraživači, već opstaju duž celog sistema za varenje. Opsežni testovi koje je sproveo nemački istraživač Kaspar Trop pokazali su da ljudski organizam ima način na koji štiti enzime koji prolaze kroz creva, tako da više od polovine njih nedirnuto dospeva u debelo crevo. Tamo oni menjaju crevnu floru, vezujući se za slobodni kiseonik i smanjujući nivo vrenja i truljenja u crevima, što je faktor koji se vezuje za nastanak kancera debelog creva. Na taj način, oni doprinose i stvaranju uslova za rast korisnih bakterija.

Neke namirnice, na nesreću, sadrže blokatore enzima, sočivo, kao i pasulj i leblebije, sadrže inhibitore enzima triksina, koji sprečavaju potpuno varenje belančevina. Međutim, ovaj antienzimski faktor se uništava tako što se zrnevlje skuva ili ostavi da pusti mladice. Tako su mladice pasulja ili kuvani pasulj sasvim u redu. Isto važi i za žitarice bogate fitatima, koje mogu da se vežu za korisne minerale.

Namirnica------------ Amilaze Proteaze Lipaze Peroksidaze i katalaze

Jabuke-----------------------------------------------------x
Banane-------------x
Kupus--------------x
Jaja (sirova)-------x----------x-----------------x---------x
Grožđe-----------------------------------------------------x
Med (nepaster.)---x---------------------------------------x
Bob-----------------x----------x
Mango------------------------------------------------------x
Mleko (siro nep)---x--------------------------------------x
Pečurke------------x----------x---------------------------x
Ananas-------------x----------x
Pirinač-------------x
Sojino zrnevlje---------------x
Kukuruz šećerac --x--------------------------------------x
Slatki krompir-----x
Pšenica-------------x---------x
Tabela – Enzimi koji su prirodno sadržani u sirovim namirnicama

Peroksidaze i katalaze– razoružavaju slobodne radikale

Amilaze – vare skrob

Proteaze – vare belančevine

Lipaze – vare masnoće

Dva glavna crevna enzima, amilaza i proteaza, nalaze se u mnogim namirnicama. Vekovima je čovek puštao ove enzime u pogon varenja namirnica, pre nego što ih je zapravo jeo. Primer za to su fermentisane i odstojale namirnice. Međutim, amilaza i proteaza ima i u sirovim namirnicama, postaju aktivni u toku žvakanja.

Takve namirnice valja sažvakati pravilno, jer to doprinosi oslobađanju i aktiviranju enzima koje sadrže. Neke namirnice, kao što su jabuke, grožđe, mango, sadrže takođe i antioksidantne enzime peroksidazu i katalazu, koje pomažu u razoružavanju slobodnih radikala.

Namirnice u akciji

Kada god jedete kombinaciju svežih namirnica, kao što su voće i povrće, dajete sebi koktel esencijalnih vitamina, minerala, aminokiselina, antioksidanasa, enzima i fitohemikalija, koje sinergistički deluju za dobrobit našeg zdravlja.

Bilo bi idealno kada bismo mogli jesti namirnice koje mogu direktno da se uberu sa drveta ili grma ili iskopaju iz zemlje.

Navodimo jednostavnu listu dobrih navika koje bi valjalo da razvijete kako biste osigurali da sirove namirnice i njihovi sastojci postanu svakodnevni deo vaše ishrane.

* Svakodnevno jedite barem 3 komada svežeg voća
* Glavno jelo jednog vašeg dnevnog obroka neka obavezno bude sveža salata
* Često konzumirajte namirnice bogate antioksidansima i fitohemikalijama, kao što su slatki krompir, prokelj, pečurka potočarka, grašak, šargarepa i bobičasto voće
* Jedite raznovrsne namirnice svih boja, pošto svaka od prirodnih boja sadrži različite fitohemikalije, koje doprinose zdravlju
* Jedite integralne namirnice (neprerađene), radije nego rafinisane ili prerađene, koje su pune veštačkih aditiva
* Konzumirajte maksimalne količine sirovih namirnica. Jela koja se jedu vruća (supe) pripremajte sveže i zagrevajte neposredno pre serviranja. * Hranu češće dinstajte, a pržite samo ako baš morate
* Kada god je moguće, kupujte organski gajenu hranu. Ako ta mogućnost ne postoji, ljuštite namirnice ili bacajte spoljašnje listove i dobro operite, kako biste sveli na minimum količinu pesticida u namirnicama
* Sveže namirnice kupujte češće u malim količinama. Skladištenjem se hranljivi sastojci samo uništavaju

Fitohemikalije (antikancerogena jedinjenja u voću i povrću)



Vitamin C – deluje kao antioksidans.

Karoteni– pored beta karotena, koji deluje kao snažan antioksidans, u voću i povrću nalaze se i drugi karoteni sličnog dejstva, kao što su: alfa karoten, lutein i dr. Prisutni su u istom povrću i voću gde se nalazi i beta karoten. Najveće količine nalaze se u šargarepi, bundevi, dinji.

Lutein – se nalazi u spanaću, kelju, prokelju, brokulama, beloj repi, slačici, grašku, celeru. Ovaj snažni antioksidans ima preventivno dejstvo od raka pluća, jednjaka, debelog creva.

Likopen – takođe snažan antioksidans, daje crvenu boju voću i povrću, naročito paradajzu, crvenom grejpfrutu i crvenim paprikama.

Genestein– koji se nalazi u soji i njenim proizvodima (tofu, mleko od soje i sojini proteini), a inhibira razvoj ćelija raka dojke.

Izoflavonoidi i lignini soje – su fitohemijska jedinjenja koja se u crevom traktu konvertuju u jedinjenje nalik hormonu estrogenu. Ovo jedinjenje konkuriše hormonu estradiolu za koji se smatra da doprinosi razvoju tumora, naročito dojke, kod žena. Pored ishrane sojom, neophodno je koristiti manje masnoća i crvenog mesa.

Biljne kiseline i dijetna vlakna mahunarki – pružaju dobru zaštitu od malignih oboljenja.

Glutation – iz sirovog povrća je snažan antioksidans koji deluje na prirodni sistem odbrane, pomaže u jačanju imunološkog sistema, odnosno u zaštiti od kancera, trovanja usled radijacije, duvanskog dima i sl. Glutation i indoli, kao antioksidansi i antiestrogenski agensi, se uništavaju dugim kuvanjem povrća. Najbolje je koristiti sirove namirnice ili ukoliko se kratko kuvaju.

Indoli – grupa fitohemijskih jedinjenja krstašica (kelj, prokelj, kupus, karfiol, brokula) imaju jaka antikancerogena svojstva. Posebno se preporučuju ženama da ih uvrste u svoju ishranu. Pored toga, ovo povrće sadrži i niz antioksidanasa, kao što su: vitamin C, beta karoten, vitamin E i selen, a sadrže i značajne količine sirovih biljnih vlakana.

Flavonoidi, karotenoidi, kumarini i fenolna jedinjenja korenastog povrća– snažni antioksidansi koji blokiraju slobodne radikale i karcinogene.

Folna kiselina(vitamin iz grupe B) – pomaže u formiranju crvenih krvnih zrnaca, i u formiranju genetsko materijala u ćelijama. Uočena je veza niskog nivoa folne kiseline u krvi i kancera debelog creva.

Lignini – nerastvorljiva vlakna mahunarki. Danas se smatra da lignini imaju prvenstvo u odnosu na ostala biljna vlakna i da oni imaju preventivno dejstvo na kancer debelog creva, prostate i razne druge bolesti. Seme lana je jako bogato ligninom.

Kvercetin– bioflavonoid svih vrsta luka (naročito je prisutan u crnom luku žute i crvene ljuske, vlašcu, kao i prokelju i u tankim, duguljastim tikvicama). U kombinaciji sa vitamin C ima antivirusno dejstvo.

Pektini – se takođe smatraju antikancerogenim jedinjenjima i značajni su u prevencija kancera debelog creva.

Povrće kao što su plavi i crveni paradajz, paprika i krompir – sadrži 14 fitohemijskih jedinjenja, koja su značajna za prevenciju kancera.

Sulforafan – fitojedinjenje, biološki aktivna komponenta, koga ima u povrću iz porodice krstašica, u šargarepi i mladom luku. Smatra se da on znatno više od drugih fitohemijskih jedinjenja doprinosi proizvodnji antikancerogenih enzima u organizmu. Preporuke su da dnevno treba koristiti po dve šolje namirnica koje ga sadrže.

Ftalidi – jedinjenja koja se nalaze u celeru, smanjuju masnoću u krvi, te štite krvne sudove, srce i mozak.

Kapsaicin– jedinjenje koje se nalazi u ljutim paprikama, papričicama i čili papričicama, ublažava bolove jer stimuliše određene nervne ćelije da oslobađaju jedinjenje koje odašilje signale bola kroz nervni sistem

izvor