Višak natrijuma povećava krvni pritisak, ali je važan njegov odnos s kalijumom, kalcijumom i magnezijumom

Kuhinjska so, natrijum-hlorid, često se optužuje kao jedan od glavnih krivaca za povišen krvni pritisak. Stoga se ne preporučuje preterano soljenje (kakvo je u našim krajevima uobičajeno, čak i pre probanja jela iz tanjira), jedenje pomfrita i sličnih namirnica… ide čak dotle da se kaže da slanik treba skloniti sa stola.
Ima li u toj priči istine?

Travama protiv soli

Ako vaši ukućani često posežu za slanikom, a vi želite da ih odviknete od toga, počnite da u jela dodajete razne začinske trave, beli luk i limun, kako bi im se čulo ukusa promenilo jer je to put za smanjenje dosoljavanja. Trebalo bi da tri nedelje budu dovoljne za tu promenu.

Uloga natrijuma

Natrijum čini oko 40 odsto kuhinjske soli. Ovaj element, u malim količinama, igra ključnu ulogu u prenošenju nervnih impulsa, kontrakciji mišića i očuvanju ravnoteže telesnih tečnosti.
Previše soli, kao što smo već napomenuli, dovodi do porasta krvnog pritiska jer so vezuje vodu i povećava zapreminu krvi. Osim toga, previše soli škodi i ženama, jer doprinosi osteoporozi, kojoj su one naročito naklonjene u klimakterijumu. Velike količine soli, naime, dovode do pojačanog rada bubrega i izbacivanja vode iz organizma, a time se, pored ostalog, izbacuje i kalcijum.
Utvrđeno je i da so povećava rizik od pojave astme i raka želuca.

Ako se zna da i naš, kao i organizam svih živih bića, poteklih iz “prvobitne supe”, to jest slane morske vode, sadrži so, onda je blizu pameti razmišljanje da ona ipak ne može biti toliko štetna koliko se optužuje. Problem je, zapravo, u nedostatku, ili neuravnoteženom odnosu ostalih minerala s natrijumom, jer je regulisanje nivoa krvnog pritiska povezano i s kalcijumom, kalijumom i magnezijumom.
Da bi se izbegao povišen krvni pritisak (sa svim posledicama koje nosi po kardiovaskularni sistem), važno je, zapravo, promeniti navike u ishrani. Pre svega, treba jesti mnogo voća i povrća, a malo mleka i mesa, a bitno je i ostaviti pušenje i smanjiti telesnu težinu.
Odgovarajući unos kalijuma najbrže će se obezbediti pijenjem dve šoljice instant kafe dnevno, ili jedenjem banana, paradajza, citrusa i lubenica, kao i kuvanog krompira, a za magnezijum treba jesti koštuničavo voće (orahe, lešnike, bademe). Kalcijuma, naravno, ima u mleku, ali se preporučuje obrano, i mlečnim proizvodima. Uz to ipak treba voditi računa da se ne pretera s unetom kuhinjskom solju – ne treba zaboraviti da nje ima u svem povrću, mada ga ne osećamo kao slano! Naravno, ima je i u svim industrijskim prerađevinama: od mesnih, do supa iz kesice, kao i u masnim sirevima, konzervisanom povrću…

izvor

Bez slanika na trpezi !

Ako unosimo umereno raznovrsnu hranu, bez velikih količina masti, a sa dovoljno biljnih vlakana i vitamina, sigurno možemo reći da se hranimo zdravom hranom koja štiti od malignih i kardiovaskularnih oboljenja. Naravno, uz odricanje od pušenja i alkohola. Ovo je stav Društva Srbije za borbu protiv raka publikovanog u knjižici "Ishrana i rak".

Međutim, nije dovoljno samo znati da treba da unosimo raznovrsnu hranu, jer je i ona opterećena mnogim nepoželjnim supstancama koje su u izvesnoj meri rizične za pojavu zloćudnih tumora. Mnoge namirnice, naročito usoljeno meso i suhomesnati proizvodi, riba i sirevi, sadrže nitrate i nitrite. Lisnato povrće, krtolasti plodovi i korenje povrća naročito su bogati nitratima, a ima ih i u pijaćoj vodi.

Glavni sastojak nitrata je azot, neophodan za rast biljaka, a njega čovek ne bi trebalo da unosi u preteranim količinama. Jer, iako su nitrati malo toksični, pod uticajem pljuvačke postaju nitriti, prilično toksična supstanca. U želucu se sa drugim sastojcima- aminima, koji se unose mesom, sirom i nekim lekovima pretvaraju u nitrozamine.

A za njih je, tvrde stručnjaci, dokazano da su kancerogeni za pojedine životinjske vrste, mada nema potvrde o kancerogenosti za ljude. Ali, bez obzira na ovo upozorenje, nitrati koji se nalaze u salatama i povrću bogatom vitaminom C, nemaju ovo dejstvo jer se "pouzdano zna" da je hemijski proces stvaranja nitrozamina usporen upravo delovanjem ovog vitamina.

Stoga nutricionisti preporučuju da se korišćenje masti svede na 30 odsto dnevne kalorične vrednosti, odnosno od 60 do 80 grama za odraslu osobu, čime se ne štitimo samo od raka već i od prilično raširenih kardiovaskularnih bolesti.

Kako to praktično izvesti? Tako što treba izbegavati meso i suhomesnate proizvode bogate mastima, odnosno uzimati "mršavo" meso i ribu. Za pripremu hrane koristiti takođe što manje masti. Pre kuvanja meso osloboditi vidljivih masnih naslaga, a sa živinskog mesa skinuti kožicu. Kad je reč o mlečnim proizvodima treba uzimati samo one od obranog mleka i izbegavati masne sireve i pavlake. Umereno treba jesti i umake, majoneze, premaze bogate mastima i zaslađena jela, a uzdržavati se od pomfrita, čipsa, oraha, čokolade i kolača, koji su po pravilu veoma bogati mastima.

I preterana upotreba soli, a naročito usoljeno meso i riba, dimljeni proizvodi i jako začinjene namirnice, sumnjiče se da pogoduju razvoju raka na želucu. Na ovo treba da obrati posebno pažnju stanovništvo naše sredine, jer je izračunato da su dnevne uzete količine soli po glavi ljudi dvostruko veće od preporučenih (nutricionisti preporučuju pet do šest grama).

A kako smanjiti upotrebu soli? Prvo, izbegavanjem usoljenih namirnicama, a kad god je to moguće so zameniti svežim aromatičnim travama, ili mirođijom. Jelo soliti na kraju kuvanja, a nikako ne soliti konzervirano povrće ni gotovu hranu, jer oni sadrže dovoljno soli. Slanik treba da se skloni sa trpeze jer je loša navika da se automatski dosoljava jelo. A ako već neko ne može soli da se odrekne, onda neka koristi dijetetsku so i začine.

izvor