1
Piletina ... Sre Jun 18, 2008 3:46 am
lil
Admin
Prema smernicama piramide pravilne ishrane piletina je u grupi zajedno s ostalim, ribom, jajima, mahunarkama i orašastim plodovima. Pileće meso je lako svarljivo, visoke biološke vrednosti i dijetetske namene. Može se pripremiti na različite načine, što utiče na nutritivnu vrednost obroka. Ovo meso sadrži belančevine u optimalnim količinama čime osigurava organizmu gotovo polovinu dnevnih potreba.
Kada govorimo o sadržaju masti u pilećem mesu, to se uglavnom odnosi na mononezasićene i nisku količinu zasićenih masti pa konzumiranje pilećeg mesa znatno ne utiče na povćanje nivoa holesterola u krvi. Najniži sadržaj masti imaju pileće belo meso, slede batak, karabatak i na kraju pileća krila koja imaju najveći sadržaj masti. Uklanjanjem kožice nakon pripreme znatno se smanjuje celokupni sadržaj masti.
Energetska vrednost zavisi od vrste pilećeg mesa i načinu pripreme – prosečno iznosi oko 220 kcal/100 g obroka. Piletina je odličan izvor vitamina i minerala: niacina, vitamina B6, pantotenske kiseline, fosfora, cinka i selena; dobar je izvor vitamina B2, B12 i gvožđa; dok je osrednji izvor magnezijuma i vitamina B1.
Ovi nutrijenti su u najvećoj meri zastupljeni u nemasnom mesu. U kožici i masti nalaze se manje količine folne kiseline i u masti topljivih vitamina A i E.
Piletina je u svetu vrlo popularna namirnica zahvaljujući izvrsnom ukusu, nutritivnoj vrednosti i pripremi mogućoj na više načina. Kao meso, piletina predstavlja primarni izvor proteina, a odlična je zamena za crveno meso.
Studije su pokazale da starija populacija ima smanjen unos proteina, zbog toga konzumacija pilećeg mesa značajno može poboljšati njihovo zdravstveno stanje. Ljudi koji jedu meso, ali žele da smanje unos masti, trebalo bi da jedu piletinu.
Sadržaj belančevina u mesu ne karakteriše u potpunosti njegovu hranljivu vrednost. To je zbog toga što se uporedo sa punovrednim belančevinama u mesu nalaze i nepunovredne belančevine. Zbog toga hranljiva vrednost mesa treba da se određuje ili po amino-kiselinskom sastavu ili po količini punovrednih belančevina.
izvor
Kada govorimo o sadržaju masti u pilećem mesu, to se uglavnom odnosi na mononezasićene i nisku količinu zasićenih masti pa konzumiranje pilećeg mesa znatno ne utiče na povćanje nivoa holesterola u krvi. Najniži sadržaj masti imaju pileće belo meso, slede batak, karabatak i na kraju pileća krila koja imaju najveći sadržaj masti. Uklanjanjem kožice nakon pripreme znatno se smanjuje celokupni sadržaj masti.
Energetska vrednost zavisi od vrste pilećeg mesa i načinu pripreme – prosečno iznosi oko 220 kcal/100 g obroka. Piletina je odličan izvor vitamina i minerala: niacina, vitamina B6, pantotenske kiseline, fosfora, cinka i selena; dobar je izvor vitamina B2, B12 i gvožđa; dok je osrednji izvor magnezijuma i vitamina B1.
Ovi nutrijenti su u najvećoj meri zastupljeni u nemasnom mesu. U kožici i masti nalaze se manje količine folne kiseline i u masti topljivih vitamina A i E.
Piletina je u svetu vrlo popularna namirnica zahvaljujući izvrsnom ukusu, nutritivnoj vrednosti i pripremi mogućoj na više načina. Kao meso, piletina predstavlja primarni izvor proteina, a odlična je zamena za crveno meso.
Studije su pokazale da starija populacija ima smanjen unos proteina, zbog toga konzumacija pilećeg mesa značajno može poboljšati njihovo zdravstveno stanje. Ljudi koji jedu meso, ali žele da smanje unos masti, trebalo bi da jedu piletinu.
Sadržaj belančevina u mesu ne karakteriše u potpunosti njegovu hranljivu vrednost. To je zbog toga što se uporedo sa punovrednim belančevinama u mesu nalaze i nepunovredne belančevine. Zbog toga hranljiva vrednost mesa treba da se određuje ili po amino-kiselinskom sastavu ili po količini punovrednih belančevina.
izvor
