1
Kada je pritisak zaista povišen? Sre Mar 14, 2012 12:53 pm
mihajlo
Novi član
Srce je mišić koji svojom kontrakcijom izbacuje krv iz leve komore u
arterije i ta krv vrši pritisak na zidove krvnih sudova. Veličina tog
pritiska zavisi od puno faktora, a najvažnije su tri sledeća: 1.
količina krvi koja je u cirkulaciji, odnosno koja vrši pritisak na
zidove krvnih sudova, 2. rad srca koje potiskuje krv kroz sudove i 3.
otpor na koji nailazi krv u sudovima na putu do ćelija.
Srce i
krvni sudovi (kardiovaskularni sistem) čine zatvoreni sistem kroz koji
cirkuliše krv noseći sa sobom hranljive materija i kiseonik do ćelija
(arterije) i vraćajući od ćelija otpadne materije i ugljen-dioksid
(vene)
Ukratko: krvni pritisak je sila kojom krv deluje na jedinicu površine krvnog suda.
Kako
na ovaj pritisak utiču mnogi unutrašnji i spoljašnji uslovi delujući na
pojedine od gore nabrojanih faktora, organizam pokušava da kroz svoje
mehanizme uspostavi normalan pritisak. Ti mehanizmi su: na nivou
kapilara (najsitniji krvni sudovi); preko nervnog sistema, regulišući
rad srca i stepen kontrakcije krvnih sudova, i na nivou bubrega.
Kada
zbog bolesti ili raznih oštećenja na bilo kojoj od ovih karika
organizam nije u mogućnosti da održava ovaj pritisak u granicama
normale, nastaje stanje povišenog krvnog pritiska.
Moglo bi se reći
da je povišeni krvni pritisak fizički znak ili manifestacija mnogih
fizioloških promena kao i odraz mnogih blagih ili težih poremećaja na
srcu ili krvnim sudovima.
Kod merenja krvnog pritiska uvek
imamo dve brojke: prva je tzv. sistolni pritisak (srce je u fazi
kontrakcije mišića i izbacuje krv u aortu (glavna arterija) a druga je
tzv. dijastolni pritisak (srce u fazi opuštanja mišića).
Normalne vrednosti krvnog pritiska su tokom vremena varirale.
Najnovija istraživanja sada preporučuju sledeće vrednosti:
Oprimalni krvni poritisak: 120/80 mm Hg
Normalan krvni pritisak 130/85
Povišen-normalan 140/85-90 - ovde počinje redovno praćenje
Hipertenzija – povišen krvni pritisak
Meka 140/100 ili 90-100
Umerena 160/180/100-110
Teška - više od 180/110
Terapija zavisi od stanja čitavog kardiovaskularnog sistema
Dr Draga Ždrnja
arterije i ta krv vrši pritisak na zidove krvnih sudova. Veličina tog
pritiska zavisi od puno faktora, a najvažnije su tri sledeća: 1.
količina krvi koja je u cirkulaciji, odnosno koja vrši pritisak na
zidove krvnih sudova, 2. rad srca koje potiskuje krv kroz sudove i 3.
otpor na koji nailazi krv u sudovima na putu do ćelija.
Srce i
krvni sudovi (kardiovaskularni sistem) čine zatvoreni sistem kroz koji
cirkuliše krv noseći sa sobom hranljive materija i kiseonik do ćelija
(arterije) i vraćajući od ćelija otpadne materije i ugljen-dioksid
(vene)
Ukratko: krvni pritisak je sila kojom krv deluje na jedinicu površine krvnog suda.
Kako
na ovaj pritisak utiču mnogi unutrašnji i spoljašnji uslovi delujući na
pojedine od gore nabrojanih faktora, organizam pokušava da kroz svoje
mehanizme uspostavi normalan pritisak. Ti mehanizmi su: na nivou
kapilara (najsitniji krvni sudovi); preko nervnog sistema, regulišući
rad srca i stepen kontrakcije krvnih sudova, i na nivou bubrega.
Kada
zbog bolesti ili raznih oštećenja na bilo kojoj od ovih karika
organizam nije u mogućnosti da održava ovaj pritisak u granicama
normale, nastaje stanje povišenog krvnog pritiska.
Moglo bi se reći
da je povišeni krvni pritisak fizički znak ili manifestacija mnogih
fizioloških promena kao i odraz mnogih blagih ili težih poremećaja na
srcu ili krvnim sudovima.
Kod merenja krvnog pritiska uvek
imamo dve brojke: prva je tzv. sistolni pritisak (srce je u fazi
kontrakcije mišića i izbacuje krv u aortu (glavna arterija) a druga je
tzv. dijastolni pritisak (srce u fazi opuštanja mišića).
Normalne vrednosti krvnog pritiska su tokom vremena varirale.
Najnovija istraživanja sada preporučuju sledeće vrednosti:
Oprimalni krvni poritisak: 120/80 mm Hg
Normalan krvni pritisak 130/85
Povišen-normalan 140/85-90 - ovde počinje redovno praćenje
Hipertenzija – povišen krvni pritisak
Meka 140/100 ili 90-100
Umerena 160/180/100-110
Teška - više od 180/110
Terapija zavisi od stanja čitavog kardiovaskularnog sistema
Dr Draga Ždrnja