1
Lanini pokusaji, greske i uspesi Ned Sep 07, 2008 11:24 pm
Lana
Urednik i "čuvar ključa teretane"
Rodjena kao buca, od oca gurmana, majke koja ne zna ni jaje da skuva i babe tipicne srpske
domacice... Buca, punija, debela... Tako je to islo... Nikad mi nije falila fizicka
aktivnost - naprotiv! Uvek sam bila u stanju da odradim sve sto i moji vrsnjaci, pa cak
sam u nekim stvarima bila i najbolja! OK, sprint (na 100 metara) na fizickom mi nije bio
najbolja strana, ali 5000 sam uvek izvlacila medju prvih 5 u generaciji...
Tako je bilo u osnovnoj, ali u srednjoj krecu da rade hormoni i sve sto uz njih ide, pa
sam isprobala, cini mi se, sve zive dijete i dijetice, "magije" sa magnetima, raznorazne
pilule i preparate. Kad se podvuce crta - nista! Tek negde sa svojih 20 godina naucim
par stvari o ishrani (npr. da gladovanje ne funkcionise) i krenem prvo sa UN-kom (cini
mi se da mi je start bio oko 100kg), pa nastavim sa pravilnim kombinovanjem. Uz to je
od pomoci bio i simulator skijaskog trcanja i kasnije teretana. Stigla sam do nekih 60kg
i drzala uspesno tu tezinu do kraja studija (24 godine).
Onda krece karijera... Dva posla, ni malo vremena i stalno clanstvo u nekoliko "jagnjecih
brigada" i to medjunarodnih. Previse posla, premalo vremena... Kako je to izgledalo?
Scenario 1 - kod kuce: Ustajem u poslednjem trenutku, zgrabim neku cokoladicu koju jedem
za volanom, na putu do posla (nekad jednog, nekad drugog - zavisi od dana i rasporeda).
Na poslu cesto ne stizem da jedem, a ako stignem to ne bude bas pametan izbor - opet
neka cokolada ili brza hrana. Posle posla cesto poslovni rucak/vecera. A znate kako se
"dijetalno" jede u poslovnom svetu... Ili idem kuci, spremam nesto (sta god, samo da
bude brzo gotovo jer mi se desavalo da "doruckujem" oko 8 ujutru za volanom i da mi ta
vecera bude oko 9-10 uvece), klopa se i na spavanje.
Scenario 2 - poslovno putovanje: hotelski dorucak, poslovni rucak, picence i "nesto za
nabosti" sa kolegama u hotelu, vecera (gde god da se ide, uvek moraju da se isprobaju
svi nacionalni specijaliteti koji bas i nisu niskokaloricni).
Sto je najludje od svega, u startu, mozda jedno godinu dana, nista se nije lepilo! Valjda
je radio adrenalin, sta vec... E onda, krece scenario na smeni godisnjih doba... Probam
jesenju odecu - mala! OK, tesim se ja, ne moram da budem mrsava, ipak vise nisam klinka,
bla bla... I tako se moja kolekcija garderobe vrtoglavo uvecavala...
Povremeno bih u tom periodu isprobala neku turbo-dijetu koja bi jedini rezultat imala u
vidu moje iscrpljenosti. U medjuvremenu se udala, presli u bolji stan, batalila drugi
posao... I dalje sam, i pored poprilicnog viska kg, bila u dosta dobroj kondiciji. Par
puta sam sa kolegama isla na razne izlete koji su obuhvatali i sportske aktivnosti (npr.
rafting, 10ak km planinskog pesacenja) u kojima sam ucestvovala i uzivala.
Pocetkom 2008. godine je nastao onaj cuveni "kvrc"... Proslavili smo slavu, sve je bilo
gotovo i uskoro je trebalo da pocne januarski ispitni rok... Bila sam na spratu, sredjivala
neki ves, kad je mm ciknuo odozdo... Strcala sam k'o munja, kad on se meri i video da se
ugojio... Stanem i ja na vagu - 97 kg!!! A pre praznika sam imala oko 90-92 (valjda).
E, tu je moralo nesto da se uradi! Setim se ja UN dijete i krenem da guglam kako tacno
ide, pa usput nadjem jos gomilu pametnih i korisnih stvari, koje su mi u celom procesu
bile od prilicne pomoci. U istom mahu, naletim i na grupicu sjajnih ljudi, sa kojima
sam i na ovom forumu, koji su mi dosta pomogli. Izvucem steper ispod stepenica, obrisem
ga, presavijem tabak i krenem!
Tokom 90 dana UN dijete sam izgubila 15,5 kg, s tim sto sam negde na pola pocela i da
brojim kcal (sto znaci, malo sam "izvrnula" kolicine koje dijeta preporucuje da bih bila
preko 1200 dnevno) i posto je mini-steper redovno otkazivao poslusnost, nabavila sobni
bicikl.
Od zavrsetka UN dijete, moj program izgleda od prilike ovako:
Ishrana: 1500+/-100 kcal dnevno, 5-7 obroka, oko 2g proteina na 1kg telesne tezine,
izbegavam rafinisane UH (ali ne religiozno - ako mi se bas jede, necu se muciti i odricati)
Aktivnost: sobni bicikl (ujutru na prazan stomak 10-20km zavisi koliko vremena imam i
jos nekih 15km tokom dana ili uvece), vezbe snage (prvo su to bile razne vezbe na parteru,
potom sam krenula u teretanu, a nedavno sam nabavila i kucnu teretanu)
Sve ukupno, do sad sam izgubila 27,7kg. Prilicno sam zadovoljna jer se ne osecam uskraceno,
ne gladujem, zdravlje mi je fenomenalno. Price o odricanju i zrtvovanju ne priznajem...
U brojanju kalorija nema zrtvovanja - samo izbora "manjeg zla", da se tako izrazim.
Treba raditi na sebi, razvijati se i rasti u svakom mogucem pogledu. Sta ce mi akademska
titula ako upropastim zdravlje, pa ne mogu da uzivam u rezultatima? Sta ce mi dobra linija,
ako zbog nje zrtvujem sve zivo? Sta ce mi dobri prijatelji, ako se svede na to da krenemo
da razmenjujemo informacije o dobrim kardiolozima i posecujemo se medjusobno po bolnicama?
Zdravlje na prvom mestu!
domacice... Buca, punija, debela... Tako je to islo... Nikad mi nije falila fizicka
aktivnost - naprotiv! Uvek sam bila u stanju da odradim sve sto i moji vrsnjaci, pa cak
sam u nekim stvarima bila i najbolja! OK, sprint (na 100 metara) na fizickom mi nije bio
najbolja strana, ali 5000 sam uvek izvlacila medju prvih 5 u generaciji...
Tako je bilo u osnovnoj, ali u srednjoj krecu da rade hormoni i sve sto uz njih ide, pa
sam isprobala, cini mi se, sve zive dijete i dijetice, "magije" sa magnetima, raznorazne
pilule i preparate. Kad se podvuce crta - nista! Tek negde sa svojih 20 godina naucim
par stvari o ishrani (npr. da gladovanje ne funkcionise) i krenem prvo sa UN-kom (cini
mi se da mi je start bio oko 100kg), pa nastavim sa pravilnim kombinovanjem. Uz to je
od pomoci bio i simulator skijaskog trcanja i kasnije teretana. Stigla sam do nekih 60kg
i drzala uspesno tu tezinu do kraja studija (24 godine).
Onda krece karijera... Dva posla, ni malo vremena i stalno clanstvo u nekoliko "jagnjecih
brigada" i to medjunarodnih. Previse posla, premalo vremena... Kako je to izgledalo?
Scenario 1 - kod kuce: Ustajem u poslednjem trenutku, zgrabim neku cokoladicu koju jedem
za volanom, na putu do posla (nekad jednog, nekad drugog - zavisi od dana i rasporeda).
Na poslu cesto ne stizem da jedem, a ako stignem to ne bude bas pametan izbor - opet
neka cokolada ili brza hrana. Posle posla cesto poslovni rucak/vecera. A znate kako se
"dijetalno" jede u poslovnom svetu... Ili idem kuci, spremam nesto (sta god, samo da
bude brzo gotovo jer mi se desavalo da "doruckujem" oko 8 ujutru za volanom i da mi ta
vecera bude oko 9-10 uvece), klopa se i na spavanje.
Scenario 2 - poslovno putovanje: hotelski dorucak, poslovni rucak, picence i "nesto za
nabosti" sa kolegama u hotelu, vecera (gde god da se ide, uvek moraju da se isprobaju
svi nacionalni specijaliteti koji bas i nisu niskokaloricni).
Sto je najludje od svega, u startu, mozda jedno godinu dana, nista se nije lepilo! Valjda
je radio adrenalin, sta vec... E onda, krece scenario na smeni godisnjih doba... Probam
jesenju odecu - mala! OK, tesim se ja, ne moram da budem mrsava, ipak vise nisam klinka,
bla bla... I tako se moja kolekcija garderobe vrtoglavo uvecavala...
Povremeno bih u tom periodu isprobala neku turbo-dijetu koja bi jedini rezultat imala u
vidu moje iscrpljenosti. U medjuvremenu se udala, presli u bolji stan, batalila drugi
posao... I dalje sam, i pored poprilicnog viska kg, bila u dosta dobroj kondiciji. Par
puta sam sa kolegama isla na razne izlete koji su obuhvatali i sportske aktivnosti (npr.
rafting, 10ak km planinskog pesacenja) u kojima sam ucestvovala i uzivala.
Pocetkom 2008. godine je nastao onaj cuveni "kvrc"... Proslavili smo slavu, sve je bilo
gotovo i uskoro je trebalo da pocne januarski ispitni rok... Bila sam na spratu, sredjivala
neki ves, kad je mm ciknuo odozdo... Strcala sam k'o munja, kad on se meri i video da se
ugojio... Stanem i ja na vagu - 97 kg!!! A pre praznika sam imala oko 90-92 (valjda).
E, tu je moralo nesto da se uradi! Setim se ja UN dijete i krenem da guglam kako tacno
ide, pa usput nadjem jos gomilu pametnih i korisnih stvari, koje su mi u celom procesu
bile od prilicne pomoci. U istom mahu, naletim i na grupicu sjajnih ljudi, sa kojima
sam i na ovom forumu, koji su mi dosta pomogli. Izvucem steper ispod stepenica, obrisem
ga, presavijem tabak i krenem!
Tokom 90 dana UN dijete sam izgubila 15,5 kg, s tim sto sam negde na pola pocela i da
brojim kcal (sto znaci, malo sam "izvrnula" kolicine koje dijeta preporucuje da bih bila
preko 1200 dnevno) i posto je mini-steper redovno otkazivao poslusnost, nabavila sobni
bicikl.
Od zavrsetka UN dijete, moj program izgleda od prilike ovako:
Ishrana: 1500+/-100 kcal dnevno, 5-7 obroka, oko 2g proteina na 1kg telesne tezine,
izbegavam rafinisane UH (ali ne religiozno - ako mi se bas jede, necu se muciti i odricati)
Aktivnost: sobni bicikl (ujutru na prazan stomak 10-20km zavisi koliko vremena imam i
jos nekih 15km tokom dana ili uvece), vezbe snage (prvo su to bile razne vezbe na parteru,
potom sam krenula u teretanu, a nedavno sam nabavila i kucnu teretanu)
Sve ukupno, do sad sam izgubila 27,7kg. Prilicno sam zadovoljna jer se ne osecam uskraceno,
ne gladujem, zdravlje mi je fenomenalno. Price o odricanju i zrtvovanju ne priznajem...
U brojanju kalorija nema zrtvovanja - samo izbora "manjeg zla", da se tako izrazim.
Treba raditi na sebi, razvijati se i rasti u svakom mogucem pogledu. Sta ce mi akademska
titula ako upropastim zdravlje, pa ne mogu da uzivam u rezultatima? Sta ce mi dobra linija,
ako zbog nje zrtvujem sve zivo? Sta ce mi dobri prijatelji, ako se svede na to da krenemo
da razmenjujemo informacije o dobrim kardiolozima i posecujemo se medjusobno po bolnicama?
Zdravlje na prvom mestu!
Svaka cast!Mislim da ce mnogima dobro doci ovaj tekst. 
Ovo ce nam svima posluziti kao jacanje volje 
divna si
